Мени
X
слика

Студије фармације у Хајделбергу

Од Београда до Хајделберга

Током друге године Треће београдске гимназије схватио сам да желим да студирам у иностранству. Разлози због којих сам се одлучио за Немачку јесу то што су  студије у Немачкој углавном бесплатне, а универзитети генерално добро рангирани. У то време је и мој брат завршавао своје мастер студије у Немачкој. Смер за који сам се одлучио јесте била фармација.

Како је за студирање у Немачкој потребни положити неки од испита немачког језика, кренуо сам интензивно учим немачки. Фебруара 2016. године сам положио испит TestDaF што ми је отворило могућност аплицирања на све студентске програме у Немачкој који се одржавају на немачком језику.

Процес пријављивања није веома компликован. Сваки универзитет може да има своје специфичне захтеве, који су генерално гледано увек доста слични. Сем дипломе која потврђује знање немачког језика, потребно је доставити и диплому о стеченом средњем образовању и васпитању, сведочанства, кратак сажетак досадашњег тока живота као и кратко мотивационо писмо. Одлучујући критеријум за пријем на факултет јесте остварен успех из средње школе.

Конкурисао сам на осам универзитета. Примљен сам на универзитетима у Дизелдорфу, Франкфурту, Килу, Ахену, Бону, Ерлангену и Хајделбергу. Нисам примљен у Зарбрукену. Изабрао сам Рупрехт Карлс Универзитет у Хајделбергу (Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg).

Рупрехт Карлс универзитет у Хајделбергу је најстарији универзитет Немачке

Хајделбершки универзитет јесте најстарији универзитет Немачке. Основан је 1386. године и данас представља једну од водећих немачких, али и светских образовних установа. Универзитет у Хајделбергу је на Шангајској ранг-листи рангиран као 39. најбољи универзитет света у пољу природних наука.
Медицина, фармација, хемија, физика, биотехнологија и друге природне науке заједно са правом представљају најзначајније области истраживања Хајделбершког универзитета.

Универзитет у Хајделбергу привлачи бројне стране студенте. Највећи број странаца долази из источноазијских (Кореја, Кина, Јапан), арапских и источноевропских земаља. Универзитет нуди бројне мастер програме, као и докторске студије на енглеском језику. Основне студије се одвијају углавном на немачком. Из тог разлога број страних студената основних студија није претерано висок. По мојој слободној процени око 5-10% студената фармације имају страно порекло. Међу мастер студентима других смерова је удео странаца значајно виши. Захваљујући томе укупан удео страних студената чине око 18% свих студената универзитета, док је број страних доктораната изузетно велики и износи око 25%.

Хајделберг

Студије фармације подељене су у три сегмента

Студије фармације у Немачкој имају форму интегрисаних академских студија. Подељене су у три сегмента. Сваки сегмент студија завршава се полагањем државног испита. Фармација се може студирати само на немачком језику на двадесетак немачких универзитета. Због ограниченог броја места обично је потребан веома висок просек из школе како би се уписао овај студијски програм.

Први сегмент студија фармације траје 4 семестра и назива се Grundstudium, у дословном преводу основне студије. Након успешног завршетка основних студија, следи први државни испит однсоно erstes Staatsexamen. Први државни испит се полаже у виду теста на заокруживање и обухвата градиво прве две године студија, током којих се претежно изучавају основе различитих природних наука. Тако се током овог периода уче основе попут неорганске, органске и физичке хемије, биохемије, ботанике, фармацеутске биологије и друге природних науке.

Други сегмент студија фармације траје такође 4 семестра и назива се Hauptstudium, у дословном преводу главне студије. Главне студије обухватају бројне стручне фармацеутске предмете попут фармакологије или фармацеутске технологије. Након њиховог завршетка сваки студент фармације полаже други државни испит тј. zweites Staatsexamen. Други државни испит се полаже усмено и оцена добијена на другом државном испиту сматра се најзначајнијом оценом добијеном током студија. Након полагања другог државног испита студент добија звање фармацеута.

Након стицања звања фармацеута следи необавезан трећи сегмент студија фармације. Фармацеут проводи укупно најмање шест месеци стажирајући у апотеци и још толико времена радећи посао у струци који се не мора стриктно односити на апотеку. Тако је могуће радити у фармацеутској индустрији, здравственим установама, војним апотекама и другде. Након стажирања следи трећи државни испит тј. drittes Staatsexamen. Трећи државни испит се заказује индивидуално и полаже усмено. Испит обухвата знања различитих правних области релевантних у области фармације. Након полагања трећег државног испита студент добија звање апотекара и лиценцу за рад.

Важно је још напоменути на студенти фармације не пишу никакве класичне дипломске или мастер радове. Само одређени универзитети, попут универзитета у Фрајбургу, дају могућност израде дипломског рада након полагања другог државног испита. Након спровођења шестомесечног истраживања и одбране дипломског рада студент добија титулу Diplom-Pharmazeut односно титулу дипломираног фармацеута. Интересантно је и напоменути да дипломирани фармацеут и даље није апотекар и нема лиценцу за рад у апотеци.

2. државни испит дипломски рад Pharmazeut
без дипломског Diplom-Pharmazeut
3. државни испит дипломски рад Diplom-Pharmazeut und Apotheker
без дипломског Pharmazeut und Apotheker

Студије фармације у Хајделбергу

Хајделбершки студенти фармације не полажу први државни испит за разлику од својих колега на другим немачким универзитетима,. Захваљујући алтернативном систему оцењивања које је заступљен једино у Хајделбергу, просечна оцена остварена током прве две године студија се рачуна као оцена првог државног испита. Други и трећи државни испит се регуларно полажу.

Већина испита се полаже писмено. Карактеристичан је велики број отворених питања која заједно покрију готово цело градиво тога предмета. Предавања током првог сегмента студија махом држе истраживачи који не поседују професорску титулу. Током другог сегмента студија већину предавања преузимају професори. Од студената се очекује око 60 сати рада недељно, а недавно истраживање показало је да студенти фармације уче око 40 сати током једне недеље.

Сви облици наставе на факултету се могу сврстати у четири категорије:

  • предавања
  • семинари
  • лабораторијске вежбе тј. Praktikum
  • вежбе тј. Tutorium

Предавања дају шири преглед једне научне области. Нека предавања често бивају организована за студенте различитих смерова. Тако органску хемију слушају не само фармацеути, већ и хемичари, биолози, молекуларни биотехнолози и други. Детаљима се не посвећује велика количина пажње.

Теме семинара су по правилу веома уске. Присуство неким семинарима може бити обавезно и потврђује се потписивањем листе присутних студената. Циљ семинара јесте обрађивање једне важне теме. Неки предавачи очекују и значајно већу интеракцију студената. Тако је за неке семинаре потребно спремити кратке презентације о одређеним темама.

Лабораторијске вежбе јесу вероватно најважнији облик наставе на факултету. Спроводе се обично поподне и присуствовање лабораторијским вежбама је обавезно. Од студената се очекује самостално припремање сваке вежбе као и готово потпуно независтан рад у лабораторији. Оне трају неколико дана, недеља или месеци. Тако лабораторијске вежбе фармацеутске технологије трају готово 3 месеца. Углавном лабораторијске вежбе доносе преко 50 посто укупног броја ЕЦТС бодова и оцењују се као посебне активности независно од предавања или семинара.

Нека предавања или семинаре прате тзв. туторијуми, односно класичне нелабораторијске вежбе. Овај вид наставе држе студенти који су положили дати предмет за одличном оценом. Током вежби се углавном раде различите вежбе и одговара на бројна питања студената. Присуство није обавезно.

Лични утисци о студијама

Генерално су студије фармације доста добро организоване. Обим градива је прилагођен једном доста напорном темпу учења. Поред тога што једну годину уписује само 45 студената, професори и студенти махом немају великог контакта па, већина професора своје студенте лично не познаје и не труди се да их упозна. Из тих разлога је некада доста ташко добити препоруку професора уколико је она из неког разлога потребна.
Студенти са виших семестра факултета су обично спремни да пруже помоћ. Професори и предавачи својим студентима никада не стављају на располагање старе испите. Из тог разлога се свака генерација труди да после полагања једног испита питања запамти, испит реконструише и следеће године остави млађим генерацијама. Тако се некада могу наћи и испит стари више од 20 или 30 година који свакако представљају добар материјал за вежбање.

Све скупље књиге су доступне у универзитетској библиотеци у значајном броју. Тек по која мања књига се треба купити. Сем тога Универзитетска библиотека нуди могућност скидања књига у ПДФ формату и изнајмљивања таблета опремљених бројним специјалним апликацијама за учење. Материјали за учење су генерално лако доступни и обично је потребо направити доста захтевну селекцију пре почетка самог процеса учења како се не би изгубило превише времена учећи непотребне детаље или области.
Већина предавача студентима на располагање ставља своје презентације које најчешће садрже све неопходне информације. Неки од професора и даље пишу на табли.

Генерално сматрам да студије фармације нису превише тешке. Градиво свих испита се може разумети релативно брзо. Сигурно могу да кажем да је сам режим студирања веома напоран. По правилу сам свакодневно између 8 и 18 часова на факултету. Лабораторијске вежбе захтевају писање протокола који се некада морају предати дан након вежбе. Њихова израда захтева додатних неколико сати рада током сваке вечери. Како се кратка испитивања током спровођења вежби честа, њихово спремање често захтева додатних сат или два интензивног учења. Тако током неких периода године студент мора да након повратка са факултета потроши учи и пише још око 5-6 сати. Из тих разлога јесте неопходно имати веома пуно воље и енергије како би се све обавезе успешно завршиле.

Пролазност већине испита јесте око 75-80%. Током сваког семестра постоји један или највише два испита која је тешко положити. Како је за упис другог сегмента студија потребно положити све испите првога, око 30 од 45 уписаних студената упише трећу годину на време. За полагање другог државног испита потребно је положити све испите другог сегмента студија. На време овај задатак обави не више од 50% уписаних студената. Тако је државни испит септембра 2017. године полагало 19 студената једне генерације од укупно 45 колико их је једновремено започело студије.

Перспектива након завршетка факултета

У немачкој постоји око 50.000 фармацеута. Око 35.000 хиљада ради у класичним апотекама. Око 7.000 фармацеута јесте запослено у фармацеутској индустрији, 1.300 ради на бројним универзитетима док остатак обавља многе друге делатности. Интересантно је истаћи да је већину апотека у Немачкој поседују мушкарци, док су жене по правилу запослене као раднице.

Примања власника апотека свакако зависе од рада саме апотеке. Због мањка фармацеута на тржишту рада је релативно лако пронаћи радно место у апотеци. Једна од статистика показује да је око 1,7% фармацеута у немачкој незапослено, а само звање фармацеута је сврстано у дефицитарно занимање. Највећа месечна примања остварују фармацеути запослени у фармацеутској индустрији. У бројним фармацеутским фирмама фармацеути обављају послове попут контроле квалитета, регистрације лекова и слично.

Просечна плата у фармацеутском сектору је трећа највиша просечна плата

У близини Хајделберга се налази релативно велики број погона фармацеутске индустрије. У кругу од око 100 километара је смештено преко 10 значајних фабрика у којима укупно ради преко 50.000 хиљада људи. Тако се у Манхајму налази Roche док су с друге стране Рајне у Лудвигсхафену смештени AbbVie и BASF. Нешто северније од Хајделберга смештено је седиште фирме Merck Дармштадту као и велики погон фирме Sanofi у Франкфурту на Мајни. Octapharm се налази у самом Хајделбергу док је Novo Nordisk смештен у Мајнцу. Поред ових компанија у Хајделбергу се налази и релативно велики број мањих фирми и start-up-ова (преко 15).

Немачки центар за истраживање рака (DKFZ) и Европска молекуларно биолошка лабораторија (EMBL) смештени су у Хајделбергу. Поред тога се у граду налази неколико Max Planck института као и пар мање познатих приватних универзитета.

Генерално сматрам да сам доласком у Хајделберг направио веома добар избор. Задовољан сам досадашњим током студија, а уз доста уложеног труда успевам да будем једна од најбољих студената своје генерације. Студије фармације у Хајделбергу пружају могућност контакта са науком још од првог семестра и не захтевају полагање првог државног испита. Опремљеност лабораторија ја веома добра, квалитет наставе је заиста висок и број студената релативно мали. Живот у малом месту попут Хајделберга је сасвим удобан. Зато бих свакоме препоручио да у Хајделбергу упише студије.

Текст је првобитно објављен на сајту Немачки кута. Оригиналну објаву можете прочитати овде.

Подели на друштвеним мрежама:
Ниједно обележавање није пронађено!

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја