Наша искуства

Студирање у Француској (Sciences Po)

27.03.2016.
Аутор текста: Дуња Милошевић | 

SCIENCES PO PARIS

Идеја о студирању у Француској јавила ми се већ у основној школи јер сам француски језик кренула да учим још у вртићу. Како ни моји родитељи ни ја нисмо знали ништа о студирању у иностранству, као ни о процесу аплицирања, већ сам у првом разреду гимназије отишла, заједно са мамом, у Француски институт да се распитам о факултетима и њиховим критеријумима за примање страних студената. Тамо сам и сазнала за "Sciences Po", на ком тренутно завршавам другу годину студија.

Иако је на нашим просторима слабо познат, "Sciences Po" се, као једна од француских високих школа ("Grandes écoles"), налази у врху најпрестижнијих универзитета како у Францукој тако и у Европи и свету. Стручњаци из различитих области предају као стални или као гостујући професори. Циљ мултидисциплинарног програма је да студенти стекну знања из области попут политичких наука, економије, историје, социологије, као и способности брзог и ефикасног истаживања и сналажења, које су данас круцијалне при запошљавању.

СТУДИЈЕ

Факлутет чини 7 кампуса, од којих је сваки оријентисан на одређени део света (http://www.sciencespo.fr/à-propos/nos-campus) и на којима студенти проводе прве две године основних студија. Ове две године служе превасходно стицању општег знања из више друштвених наука као и учењу различитих језика. Мислим да је интересантно напоменути да се из сваког предмета, поред класичних предавања, одржавају и часови у мањим групама (conférences) на којима се детаљније говори о лекцијама са предавања и на којима, кроз дискусије и излагања истраживачких радова, главну улогу имамо ми студенти, а не професори.

На трећој години се одлази или на размену на једном од партнерских универзитета из целог света, међу којима су LSE, McGill, Columbia, NUS, Bocconi (http://www.sciencespo.fr/international/fr/universites-partenaires) или на праксу. Ова година ван Француске нам омогућава да се усредсредимо на области које нас највише интересују и којима бисмо се даље бавили на мастеру у Паризу. Ја сам на програму Централне и Источне Европе у Дижону, а следеће године ћу на размени бити на Тринити колеџу у Даблину.

Још једна одлика програма студирања на Sciences Po-у је њихово инсистирање на пракси и активно учествовање у пројектима. По завршетку прве године, током летњег распуста, неопходно је одрадити праксу у трајању од најмање месец дана која ће бити оцењена на основу извештаја који ми пишемо, али и утисака послодавца. Поред тога, током сва четири семестра на кампусима се организују разни пројекти, од МУН и ТЕДx конференција, преко помагања избеглицама и азилантима у учењу француског, до фолклорних и музичких група.

УПИС

Критеријум за упис је сличан као и на већини страних факултета, што значи да се гледају CV, мотивационо писмо, просек из прва три разреда гимназије и из првог полугодишта четвртог, и препоруке (од најмање два професора). Тражени ниво језика зависи од кампуса до кампуса јер су предавања на француском, на енглеском или на немачком, у зависности од програма (http://www.sciencespo.fr/admissions/fr/college-international-langues). Ово је прва етапа, и кандидат који је прође бива позван на интервју који заправо представља најбитнији део селекције. За интервју се није могуће спремити у потпуности. На сајту Сциенцес По-а се могу наћи упутства за припрему (http://www.sciencespo.fr/admissions/fr/college-international-procedure), али оно што бих ја издвојила као најбитније је : читање, читање и само читање! Вести, текстова на интернету, књига… шта год вам падне под руку. Рок за слање апликације је углавном у мају (ове године 2. мај), а интервјуи се одржавају током неколико месеци у различитим градовима.

СТИПЕНДИЈЕ

За студенте ван Европске уније, међу које и ми спадамо, постоји стипендија Émile Boutmy, која може да покрије 30%, 50%, 70% или у најбољем случају 100% од школарине (што је веома редак случај). Поред ове, у Дижону постоји и стипендија коју додељује сам град и која важи и за трећу годину иако је проводимо ван Француске (око 4.500 евра годишње). Постоји такође и фонд за повраћај једног дела износа трошкове смештаја (Caisse d’allocations familiales - CAF) који доста олакшава живот.

ЖИВОТ У ДИЖОНУ

Иако главни град Бургундије, Дижон је релативно мали град (око 120.000 становника), тако да су трошкови живота знатно повољнији него у Паризу или у местима на југу земље. У граду постоји неколико домова, али скоро сви студенти Sciences Po-а су у дому “Maret” који се налази у самом центру града ин а 5-10 минута од факултета (250 евра без ЦАФ повраћаја). Цене станова се крећу од 250 до 600 евра месечно плус трошкови комуналија (има и скупљих наравно), али увек је боља варијанта наћи цимера и делити трошкове. Сам град је симпатичан, али нема ни превише места за излазак што и није лоше јер на тај начин нема много ствари које би нас ометале у учењу (ово свакако не значи да нема никаквог провода). У регији се налазе разна месташца са музејима и винаријама као и винограда које деифнитивно вреди обићи.

ЗНАЧАЈ СТУДИРАЊА НА SCIENCES PO-У ЗА БУДУЋНОСТ

Поред међународног искуства и пријатељстава и могућности да се науче различити језици (ја имам француски, енглески, италијански и руски), да се учествује у разним пројектима, одлази на праксе и на неки од универзитета у скоро било којој држави на свих седам континената, као најбитнију предност Sciences Po-а бих издвојила радне навике које се стичу. Не бих могла са сигурношћу да говорим о другим кампусима, али програм на кампусу у Дижону на коме ја студирам, доста је напоран.

Од нас се захтева да пишемо радове, спремамо усмене презентације, радимо домаће, case study-је, итд. у веома кратким временским роковима. Све ове обавезе вреднују се више него сами испити, тако да је стрес констатно присутан. Међутим, сви старији и стари студенти који су прошли кроз овај програм тврде да им то после, на мастеру и када се запосле, представља невероватну предност у односу на друге. И сама сам, како време пролази, све више свесна колико ми је тај тежак рад у ствари значио.