Наша искуства

Мастер студије у Грчкој

13.09.2016.
Аутор текста: Ђорђе Михајловић | 

Јасас, калимера калиспера!

Да се не лажемо, прва помисао на Грчку није ни античка Грчка, нити демократија и филозофија, а, искрено, ни студије. Сасвим сам сигуран да су велики постери туристичких дестинација, којима Грчка обилује, прва слика која вам се појави пред очима на помен Хеладе. Острва и чаробно тиркизне плаже, плаветнило као мелем за очи после свакодневног бетона и блокова зграда чине снове о годишњем одмору још слађима.  Ту је и незаобилазни гирос и сувлаки, пилећи или свињски (мада постоји и онај увијен у сланину), ту је и Зејтинлик и Акропољ, и, наравно, прстења Халкидикија. Неко би помислио да радим промоцију туристичког пакета за неку од многобројних туристичких агенција, а не причу о искуству студирања у Грчкој. Али како другачије почети? Од књига а не плаже, од испита а не познатог мита да је алфа боља од митоса, па да читаоцима навучем засторе на слатке снове и мисли о лудном ноћном проводу на Зантеу закључам негде у студентској читаоници.

Али (фамозно „али“ пали и код Грка), студије у Грчкој могу бити подједнако примамљиве као и горе поменуте активности. У мом случају увертира за студије Југоисточне Европе (помодарски назив за Балкан) у Атини била је за длаку другачија од уобичајене. Наиме, у то топло лето 2015. године, када с радошћу примих вест да сам изабран на жељени мастерски програм, Грчка је била досегла врхунац финансијске кризе, идеолошке борбе неолибералне деснице и Ципрасове радикалне левице су се распламсавале, а десио се и обећавајући референдум као и разочаравајући меморандуми, један за другим. За студента Балкана то је био пун погодак, али и велика предност јер ако је ко научио живети у кризи то смо, вала, ми Срби.

Наравно, мастер који сам одабрао као и сви остали студијски програми у Грчкој остали су с друге стране дневне политике, тако да сам студентски занат који сам пекао у Београду мирно и успешно наставио у Атини. Студије саме по себи јесу занимљиве и захтевне, програм је на енглеском језику тако да студената са свих страна света заинтересованих за Балкан не мањка. Оно што издваја Грчку у односу на Србију, али и друге земље, јесте високообразовани профил предавача који своје докторате бране на најпрестижнијим светским универзитетима. На мастеру који ја похађам помирили су се и Кембриџ и Оксфорд, и Харвард и Колумбија, Ел-ес-и (Лондонски економски факултет) и Ју-си-ел (Лондонски Универзитетски колеџ), итд.

У Грчкој велферизам цвета, што очигледно не иде у прилог грчкој привреди, али зато је студентима кашика упала у мед. За бесплатне оброке у мензи треба да испуните услов да су годишња примања ваше породице испод цифре коју боље да и не помињем. Дакле, храна у одличним мензама вам је бесплатна. За студенте су и мобилни оператери припремили посебне погодности, и довољно брз интернет, те је комуникација са другим студентима, опет, бесплатна. Да неко не буде у заблуди, велику већину ових погодности за себе су изборили управо студенти. Тражење смештаја (домова нема много ни за домаће студенте), као и обезбеђивање џепарца, остају вама у режији. Стипендије које покривају школарину нуде најчешће студентски програми, али и грчка влада и приватне фондације.

Да угодно иде са корисним потврђује и Грчка. Многобројна места за право уживање неће вам открити туристички водичи, већ Атињани који нас, као и, уосталом, већина Грка, сматрају својом браћом (признаћете, реткост данас). Прилике да разбистрите мозак имате у обиласку античких насеобина у Атини, обиласцима музеја светског значаја, таверни и кафенија, али и посећивањем градских плажа и оближњих острва.

Грчку ће већина памтити по одмору и летњим шемама, али за мене Грчка је симбол незаборавних искустава, нових знања и, најбитније, пријатељстава.