Наша искуства

Оно што у Бечу морате да пробате

22.09.2016.
Аутор текста: Тамара Кешер | 

 

 

Када би неко замолио да му се наброје европске гурманске метрополе, Беча се многи не би сетили. Но, град који је „створио“ или на светску карту ставио данас савршено уобичајена јела попут бечке шницле, штрудле од јабука или Захер торте, свакако заслужује епитет једног од најбољих места у Европи за уживање у разноликој храни. У њему су на гласу ребарца и кобасице, а пије се, наравно, пиво. Од слаткиша, ту су најбоље Захер торта, штрудла са јабукама, Моцарт кугле… Овај чланак је посвећен управо причи о храни у Бечу и о томе шта никако не изоставити док боравите у овом чаробном граду.


♣    Кобасице – Wurst

 

У Бечу сте, а нисте пробали кобасице – немогуће! Мало – мало, па на сваком ћошку се буквално налази киоск који продаје кобасице, јер то је типична бечка брза храна и употпуњује доживљај уз шетњу по центру града. Постоји више врста Grillwurst,Bratwurst, Käsekrainer… а сами одлучите која је највише по вашем укусу. Киоск са кобасицама се обично налази на улици, на тротоару, и на њему се може утолити глад коју човек осети мање-више изненада. Преко дана су то обично туристи или запослени у околним фирмама, који око поднева осете глад и дођу на киоск да се мало окрепе. И професионални возачи, као што су, рецимо, таксисти, али и возачи фијакера, застану радо код најближег киоска са кобасицама.


А пошто су киосци отворени до касно у ноћ, па и до раних јутарњих сати, они су често омиљено место где свраћају посетиоци касних позоришних представа или балских манифестација, и које на путу кући спопадне глад и пожеле мало калоричнију храну. „Сладак или љут?“ је стандардно питање које вам на киоску упути продавац. Притом не треба да се одлучите између Захер торте или кобасице, питање се односи на сенф који може бити сладак, као што је кремски сенф, или љут, као што је то естрагонски сенф. На бечким киосцима се осим виршли односно хреновки (које се у Бечу зову франкфуртске, а у Франкфурту бечке кобасице), крањских кобасица са или без сира, печених кобасица и хот-дог-а, могу конзумирати и многа друга кулинарска изненађења, а и избор пића је завидан, од лимунаде, сока од малине, па све до специјалних пива.

 

Многе Бечлије имају свој омиљени киоск са кобасицама до којег долазе с времена на време. Ови киосци су често и места где се одвија социјални живот у стамбеним четвртима. Људи из околине, како мушкарци, тако делимично и жене, налазе се тамо да би разменили новости или да би само мало проћаскали са комшијама. На киосцима се познанства склапају веома брзо. И исто тако брзо се прелази са „Ви“ на „ти“. Тако кобасице и пиво пријају још боље.


♣    Ресторан Figlmüller  – најбоље и највеће бечке шницле у граду

 

Дефинитивно представља обавезу да одете једном у овај ресторан и пробате бечку шницлу! Ово је славни ресторан који се сматра „оцем“ бечке шницле. И савршено је место да изведете пријатеље туристе када вам дођу у посету. Толико су велике порције (шницла је већа од тањира!), да ће вам половина бити и више него довољна, но оно што вам остане вам особље лепо запакује да понесете кући, тако да имате ручак и за сутрадан. Само би било добро резервисати унапред, јер због навале туриста често зна да буде гужва, па се може догодити да и пола сата чекате на место.


♣    Пивнице

 

У граду постоји све више малих пивовара који пиво послужују искључиво у својим пивницама, односно гостионицама. Оне често имају властити врт или велику терасу, а у одређеним данима можете уживати и у живој свирци. Наравно, послужује се и врло добра храна по прихватљивим ценама. Нека од бољих и познатијих пивница јесу ,,15/16 The Brewing Company“  и ,,Fischer Bräu’’. Када наручујете пиво, обратите пажњу на величине – доза малог пива (0,2л) је Pfff, средњег (0,3л) је Seidl, док је доза од пола литре Krügerl.

 

Место које не треба заобићи у Бечу је једна од најстаријих пивница у овом граду –  7Stern (najbliža U-Bahn stanica je Neubaugasse, U3). . Налази се у центру града, у улици по којој је добила и име – Siebensterngase  19 (паралелна је са главном шопинг улицом –Mariahilferstrasse). Атмосфера је сјајна, посебно увече. Некада треба чекати на ред (посебно викендом), али вреди. Обавезно пробати ребарца (у менију: Mexikanische Spareribs). Пола порције је више него довољно чак и за просечног мушкарца, тако да добро процените колико сте гладни. Такође, вреди пробати Нирнбершке кобасице (у менију: Original Nürnberger Rostbratwürsterl)) и специјалитет куће 7Sternpfann – њоке са свињским, ћурећим и пилећим месом, шампињонима и све то запечено са сиром. Имају читаву палету пива која сами производе. Велики број људи преферира Hefeweizen, односно пшенично пиво – пиво уз које и винопија постане пивопија. У понуди је низ пива са занимљивим укусима и различитим нивоима алкохола. По њима су познати и за њих су добили низ награда и медаља. Нека пива имају баш чудан укус. Тако да, ако нисте сигурни шта наручујете, увек крените од малог пива.
У Бечу се налази и један од ланаца који омиљен међу грађанима – Центиметер. Имају 3-4 локала у граду. Један је у истој улици где и 7Stern (Centimeter am Spittelberg), а један је у близини Градске куће. Амбијент је аутентичан, атмосфера опуштена. Имају физички одвојене делове за пушаче и непушаче. Порције су им прилично велике и храну продају на центиметар, односно метар. И тамо су ребарца одлична, од других ствари препоручује се нешто од предјела (као топли хлеб у различитим варијантама на центиметар), пилећа крилца (ако волите) и мач (das Schwert) ако вас има довољно да га савладате (у питању је мешано месо које служе набодено на прави мач). Наравно, пије се пиво, а занимљиво је да га можете купити у „жирафи“, односно мери од литар са апаратом за точење.

♣    Винарије – Heuriger

 

Наиме, Беч у оквиру градских граница има више стотина хектара насада винове лозе, а вино које се од ње прави може се пробати готово на лицу места, често уз саме винограде у тзв. Хојригерима. Ради се о гостионицама, некој врсти винских коноба у којима се по популарним ценама могу испијати домаћа вина, али и презалогајити једноставна јела. За љубитеље вина и оне који желе да пробају праву аустријску храну је винарија савршено место. Има их много тако да можете одабрати оне на основу коментара или рејтинга или можда по жељеном бечком округу.

♣    Захер торта

 

Немојте заборавити да у Бечу пробате чувену „Захер торту“. Кажу, ко је није пробао слаткиш овог јединственог, строго чуваног рецепта у некој од старих, познатих посластичарница којих је центар Беча пун, као да није ни био у аустријској престоници. Многи су правили ову торту, сви рецепти су слични, али прави, оригинални рецепт као строгу тајну, чувају кувари хотела Захер у Бечу. Стара изрека да су највећа уметничка дела уједно и најједноставнија без сумње се може применити и на надалеко познату Захер торту која се својом савршеном једноставношћу уписала у књигу најславнијих посластица света. Наставши случајно попут свих легендарних јела, врло је брзо постала азбука сваког посластичарског научника, а уз рођење торте веже се и занимљива прича. Франц Захер је имао само 16 година када је тадашњи министар спољних послова, принц Метерних, захтевао да се за вечеру којој су присуствовали важни гости спреми посебна посластица. Како се главни кувар баш тај дан разболео, на 16-годишњег Франца Захера је пао терет да смисли и направи посластицу која ће очарати званичнике и аристократе. Тако је настала торта која је прославила име Захер. Данас, испред ресторана хотела су и даље редови туриста и Бечлија који управо овде желе да пробају чувену посластицу. Торта се не сме чувати у хладњаку него на температури између 16 и 18 степени на којој се и послужује. Традиционално је прати Wиенер Меланге, славна бечка кафа са млеком, а може се послужити и црни чај. Било као самостални оброк или десерт, Захер торта готово никог не оставља равнодушним стога не зачуђује што је постала и остала „краљица торти“.

 

♣   Naschmarkt

 

…има магичну атмосферу! Све врви од разних нација, робе из свих делова света и туриста! Пијаца је смештена у центру и дугачка је нешто више од километар, мада се мени учинила доста краће или сам само ја желела још и још. У једном реду купујете намирнице, у другом идете на клопу – кобасице, палачинке, вијетнамску, индијску клопу, пивницу, винарију… ма шта вам душа иште.
На мене највећи утисак остављају тезге са готовом храном, већином источњачка, турска… Посластице – бонбоне, карамеле, ратлук, баклаве, разне врсте сирева и деликатеса, пуњено поврће, салате свих боја… Ја сам се одмах залепила за тезге са зачинима. А зачини, ма само замислите… Само пажљиво у куповини истих, не залећите се на првим тезгама, касније можете да пронађете исто за мање новца.

♣   Apfelstrudel

 

Што се тиче још слаткиша, обавезно треба пробати и штрудлу са јабукама у ванила сосу са сладоледом (Apfelstrudel mit Vanillesauce und Eis). Најбоље место за то је дворац Шенбрун, односно Gloriette Cafe  који се налази на врху брда. Штрудла је одлична, а поглед фасцинанатан. Ако је дан без кише и чак са само мало сунца вреди видети цео Шенбрун, а онда се и мало осладити уз бечку кафу Меланж. Кафе Landtmann  је још једно од места где је треба попити.

Zweimal Wiener Melange, bitte!

♣    CupCakes Wien

Свако женско које је овде крочило није знало за који да се одлучи! И то све добијете сервирано у тањирићима са туфницама. Сва срећа па можете купити и тортице за понети! Постоје слане и слатке. Може да се наручи већи број истих за специјалне догађаје, а такође праве и торте и кексиће.
Оно што је такође веома важно јесте то што све сировине за прављење торти и колача производе у Аустрији, што значи да је све домаће и биолошко.