Наша искуства

Како изгледа бити Еразмус студент у Брну?

17.10.2016.
Аутор текста: Вана Филиповски | 

У трећој години основних студија, одлучила сам да се пријавим за Еразмус размену. Доста сам слушала искуства других студената, и нико од њих није могао баш ништа лоше да каже о њима. Поред тога, мој факултет ми је постао досадан, то што живим са родитељима, као и сусрети са истим људима сваки дан. Све је постало навика, лењост и удобност у комфор зони ме је помало плашила. Било је право време за сусрет са нечим новим.

Пријава је наизглед комликована, док се не уђе у тематику и схвати да је апсолутно све доступно на интернету, као и да постоји доста људи који су спремни да помогну, која год информација да је потребна. Већ тај колектив који сам нашла на социјалним мрежама, укључујући и ОССИ, је почео да ми се јако свиђа. Људи са којима сам се састајала и причала о животу у иностранству су били отворенији од моје средине и то ме је одмах привукло. Пријавила сам се на два универзитета, у Брну и у Генту, јер сам се водила идејом да ако се пријавим на више, већа је могућност да ћу добити један. Тако је и било!

Добила сам размену на Масарик универзитету у Брну на годину дана, са свим покривеним трошковима. То је значило да завршавам четврту годину факултета тамо, а у мом сличају сам и дипломирала. Невезано од тога што сам дипломирала тамо, диплома остаје са мог факултета у Београду, док се само добија сертификат који потврђује да сам била студент Масарик универзитета, и током тих годину дана оцене и успех. Што се тиче признавања предмета и оцена, постоји Уговор о учењу који се потписује током пријаве за саму размену, а може да се мења по потреби током целе године. Предмети не морају да буду исти као и на вашем факултету, већ да су 70% слични. Уколико желите да учите нешто што нема везе са вашом области, и то може само што се у том случају не признаје када се вратите на ваш факултет у Србији. Постоји минимум ЕСПБ који мора да се оствари, и у случају Масарика то је било 21 ЕСПБ по семестру. Уколико не испуните тај услов, по уговору који потписујете, враћате стипендију коју сте добијали у иностранству. Али, то се скоро ником није десило, тако да без бриге!

По неком правилу, Еразмус студентима је учење, оцењивање и целокупно цимање око факултета некако у другом плану, јер има мнооого осталих занимљивих ствари да се ради. Битније је да се не пропусти журка средом увече, а да се пропусти предавање, што професори итекако знају да испоштују. Конкретно у Брну, журке се праве током целе недеље. Ако их којим случајем, нема у клубу неки дан, има их сигурно у собама домова или приватних станова.

Од 400.000 становника у Брну, сигурно су више од пола само млади. Док шетате улицама, ретко кад ћете налетети на старије људе, а и по самој енергији осећа се да је прави студентски град. Чак и у ресторанима, током ручка постоји специјални дневни мени за студенте, по нижим ценама. Мада, тај попуст није преко потребан, јер са стипендијом коју добијате на месечном нивоу, имате више него довољно да покријете сваки месец а да притом можете и често да планирате путовања по другим европским градовима.   

Иако је најинтересантнија разноврсност међу народима које упознајете и њиховим културама, Брно има, наравно, највише Балканаца. Поред студената, на градилиштима и киоскима брзе хране, српски ће врло лако сви разумети.

Оно што највише Еразмус размене могу да понуде су да се осамосталите, упознате нову културу, и осетите како је живети у иностранству. Али можда најважније од свега тога је упознавање људи који имају сличне погледе као ви, а то је онда сигуран пут ка дугом пријатељству и по неком развијеном бизнису. Моја препорука је да свако треба бар једном у животу да има тај тренутак за себе, да ли то било 6 месеци или годину дана, није битно. Адреналин, сналажење и ослањање на самог себе је и помало страшно, али неизмерно лепо и са дуготрајним успоменама.