Наша искуства

Моје искуство студирања у Сједињеним Америчким Државама

19.10.2016.
Аутор текста: Никола Костић | 

Сећам се дана када сам се уписивао у средњу школу и већ планирао да желим да студије наставим у иностранству. Та жеља да пробам да живим и студирам у другој средини водила ме кроз целу средњу школу и била је једино решење за моје опредељење да имам квалитетно високо образовање и да наставим да се бавим спортом (пливањем). Како сам кроз пливање позnавао много другара старијих од мене који су добијали стипендије, убрзо сам схватио да је моја жеља остварива. Током средње школе успео сам да одржим висок просек оцена, постигнем успешне резултате у пливању и припремим тестове које је било потребно урадити за апликацију на колеџе. Пре две године аплицирао сам на колеџе у Америци и добио стипендију на Тринити колеџу (Trinity College) у граду Хартфорду, држави Конектикат, где сам тренутно на другој години студија.

Иако сам већ две године у Америци готово сваки пут када бих се чуо са родитељима или пријатељима постоје одређена питања која се понављају и тичу се мог искуства и мишљења о студирању у иностранству. Како је тема овог састава моје искуство студирања на америчким колеџима, који вама треба да приближи студентски живот, искористио бих питања која су ми најчешће постављана.

Дефинитивно најчешће постављено питање у претходном преиоду је било да ли сам се навикао на страни језик и да ли је тешко пратити предавања. На енглески језик сам се брзо навикао. Учио сам га кроз целу основну и средњу школу и притом полагао тестове на енглеском како бих дошао овде. Тако да сматрам да било која малда особа која је имала енглески језим у основној и средњој школи не би требала да има проблема. Посебно је битно да знате и то да је сврха полагања тестова као што је рецимо ТОЕФЛ да универзитети виде ваше познавање енглског језика, тако да ако вам прихвате апликацију и позову на колеџ то значи да имате довољно добро познавање енглеског језика. Што се тиче предавања, лично никада нисам имао проблем да не могу да пратим наставу. Првих пар недеља ми је било мало теже да учествујем у дебатама на предавањима, али то је вероватно била несигурност која је нестала након пар недеља боравка на колеџу.

Како сам наставио да се бавим пливањем и када сам дошао на колеџ постојала је бојаза да ли ћу ускладити академске обавезе са спортским. Међутим, то је трајало све док нисам дошао и упознао се са системом. Спортске обавезе су усклађене са академским. Што значи да тачно постоји период током сваког дана када су само предавања и период за спортске активности. Ни у којем случају се не може десити да у исто време имам и предавање и тренинг, а то је зато што колеџ подржава спортске и остале ван наставне активности. Професори и тренери имају разумевања ако треба да оправдано изстанем са предавња ии тренинга и обично траже да им се то наговести неколико дана пре.  

Трећа брига је свакако носталгија. Увек постоји то питање шта ми је ово требало и да ли је било неопходно отићи из земље и оставити људе до којих вам је стало. Са киме год да сам разговарао о воме, било да је наш или неки други странац, имао је исти проблем. И ја сам пролазио кроз исто, али сам убрзо схватио да кад год би ми се јавила носталгија то је било зато сто нисам имао обавезе. У периоду када нисам имао много обавеза, или пак када сам имао превише обавеза у школи дешавало ми се да се питам да ли ми је све ово требало, али брзо сам нашао решење Решње је да се од прве недеље када крене година учланите у различите организације и клубове које имате на кампусу, а чине вам се интересантним. На тај начин нећете имати времена да размишљате о лошим стварима, у слободно време радићете оно што волите и најбитније упознаћете мого више нових пројатеља. На предавањима немате много простора за упознавањем, па су ван наставне активности најбоља прилика да стекнете нова познанства са људима са којима имате нешто заједночко.

На крају прве године би требали, ако вам се деси исто што и мени, да се задесите неким случајем сами у мензи и почнете да размишљате о себи. Тада ћете упоредити себе какви сте били пре годину дана и какви сте сада. Схватиће те да сте се променили на боље. Видећете да сте искуснији за једну нову авантуру, сигурнији по питању животних одлука и богатији за нове људе које сте упознали, а за које не бисте ни знали да постоје да нисте дошли овде. И најважније бићете поносни јер сте све то ви урадили!