Наша искуства

Студирање на Универзитету у Паризу II "Асас"

05.02.2017.
Аутор текста: Софија Стојановић | 

Одувек сам у свом окружењу била позната као потпуни заљубљеник у француску културу, историју, језик, књижевност а по највише у престоницу. Због тога сaм се одлучила за упис у Филолошку гимназију, школу која би ми помогла да што боље изучим оно што ме је једино занимало и која би ме припремила за факултет и будуће занимање, професора француског језика.
Међутим, у другој години средње школе сазнала сам за за агенцију Campus France у француском институту и њену представницу Сандру Елезовић, чији је разговор са мном потпуно променио моје планове. Тада ми је још увек идеја да студирам негде у иностранству а поготово у Француској изгледала далеко и готово немогуће а опет толико примамљиво,па су моје припреме почеле још тада.
Упис

За упис на државне факултете у Француској обавезно је имати диплому ДЕЛФ Б2 а неки факултети захтевају и Ц1. Осим тога, оно што се највише рачуна је мотивационо писмо, ЦВ, препоруке, дипломе и оцене из средње школе. Документа се шаљу у јануару на адресе три жељена факултета, а одговор стиже између априла и јуна, у зависности од факултета. Након што стигне позитиван одговор, полаже се пријемни испит на факултету у Србији, на истом смеру на којем сте претходно примљени у Француској.

Одлазак

Тек кад затворите кофере, кад се авион одвоји од писте, и кад по последњи пут ухватите оно мало Београда постајете свесни онога о чему се толико причало а сад се коначно дешава. Загрљаји никад јачи, лет никад дужи, неизвесност никад већа.
А онда вас одмах по слетању дочека француска администрација широко раширених руку. И баш кад помислите да сте управо од тога побегли- изненађење.
У Француској све то иде полако и без икакве журбе, обично преко интернета па немате ту могућност да кривите шалтерску службеницу. Да бисте имали карту за превоз- морате имати рачун у банци, да бисте имали картицу за телефон - морате имати рачун у банци, за упис на факулет такође морате имати рачун у банци а за рачун у банци мора да се чека. Због целог тог процеса око уписа, на предавања сам кренула са две недеље закашњења али што је најбитније, тамо се нико не нервира и не придаје толики значај те све иде тако опуштено, без журбе.
Чини ми се да су тих пар дана по доласку најгори. Онда кад останеш сама са собом, изгубљена у толиком граду, затрпана папирима и окружена људима које баш и не занима што си само још један збуњени странац па се често запиташ: ,, Шта ми је ово требало и где је тата да све реши?“
Ипак као и на сваком почетку, то тако ваљда мора, али временом постане много лакше.

Факултети

Француска нуди велики број образовних установа, а изабрати смер који вам у потпуности одговара је прави мали лавиринт.
Одлучила сам се за смер Information communucation а на Сандрин предлог као прву жељу ставила сам један од престижнијих паришких унивезитета Paris II-Pantheon Assas, и била убеђена да нема неких изгледа да у томе успем. Међутим та убеђења, на моју велику радост, нису се обистинила.
Увек је било оних заједљивих коментара ,,Ма шта, тамо је све лако" али из угла онога ко се заиста нађе тамо, то изгледа много другачије. Систем школовања јесте потпуно другачији него код нас али засигурно не и лакши.
Настава је више практична, него теоријска. Није неуобочајено да нам наставу уместо професора већином држе представници великих компанија, да имамо часове у музејима, да у оквиру наставе посећујемо позоришта и завиримо иза кулиса паришке сцене. Предавања су у великој мери заснована на савременим дешавањима из целог света, што нас обавезује да стално будемо у току и полемишемо о проблемима данашњице и на основу њих учимо.
Постоје само два испитна рока, по један на крају сваког семестра и трају две недеље. ,,Пребацивања" у други рок нема, нити поништавања испита, али је добра ствар што се оцене компензују, и једна оцена може да надокнади другу.
Али више није једини проблем,, сести и научити“ сад се јавља проблем „сести, превести па научити“, јер колики год ниво француског језика био, учити, писати и полагати на страном језику не може да буде једноставно.


Живот у Паризу

Сама помисао на то да се ујутру будите у једној од старих паришких зграда, да се налазите управо у Паризу, једном од најлепших и најромантичнијих градова на свету, некако натера све бриге да бар на кратко буду заташкане. Кад год пожелите можете да се шетате широким авенијама, да се одморите на клупици у Луксембуршком парку, да посетите нове поставке у Лувру или Орсеју, које су притом бесплатне за студенте, да уживате на сунчаном Монматру а уз то упознате велики број различитих људи из свих крајева света.
За Париз такође важи и да је јако скуп а поготово ако сте студент морате пристати на то да се одрекнете честог кафенисања, излазака, фризера и маникира.
Али није тешко открити и начине како трошити што мање и како зарађивати.
Велики супермаркети имају махом цене производа као код нас, затим, ту су студентски ресторани на више локација у граду, у којима је храна одлична, а цене потпуно доступне студентима.
У Француској је сасвим нормално да упоредо са студијама студенти раде. То су обично мали послови током викенда, у супермаркетима, у МcDonaldsu, пријеми на дешавањима, рађење промоција који су такође и добро плаћени и доступни свакоме ко хоће да ради, тако да излазак на крај са финансијама не мора да представља проблем.

Моје искуство није велико јер је прошло само пар месеци од доласка у Париз, али довољно за безброј дивних тренутака и једно велико задовољство што сам управо тамо, али надам се да ће некоме бити од користи.