Наша искуства

”Снови се остварују само кад у њих искрено верујете”

22.04.2017.
Аутор текста: Ђина Кујунџић | 

Живот је непредвидив, поготово када јуриш своје снове. Док другима твоје жеље остају неразумљиве, стране, па чак и недостижне, теби су оне све; мото, инспирација, амбиција, покретачка енергија која те тера да стално тежиш бољем, већем и јачем.

Замислите онда погледе, предрасуде и сумњу која се јавља када кажете да желите да се окушате на пријемном испиту једног од највећих универзитета у свету. Погледи пуни сумње, несигурност средине, завист као и константни песимизам само су неке од бројних емоција и ставова које окружење покушава да вам усади у главу, не би ли вам рекла, онако непосредно да вам на том истом великом факултету није место, што због ограничених финансијских могућности што због чињенице да можда нисте имали приступ неким добрим приватним школама и часовима који би вас спремили за море гладних ајкула које ће се наћи са вама на пријемним испиту за тај исти престижни универзитет. И док вам се глава пуни причама о томе како нешто нуно ”не можете”, ви у то крећете полако да верујете. Док притисак расте као и сумња, треба да се тргнете и сетите:” Хеј, али не желим да издам своје снове”.

Слична прича прати и младу студенткињу Ђину Кујунџић, која је данас поносни студент прве године инжењерских наука на Оксфорду. Преко Математичке гимназије, бројних такмичења, великог  упорног рада, Ђина је успела себи да обезбеди карту за Оксфорд, за који се мисли да је ”недостижан”. Чак и да јесте, оне најјање тај епитет неће пољуљати.

Ово је прича о њој, њеном путу и Оксфорду као круни њеног успеха и залагања.

Како се конкуриже на студије на Оксфорду, можеш ли нам рећи нешто више о томе?

Рок за пријављивање  је 15. октобар, око годину дана пре почетка студија. До тада је потребно да попуните пријаву која се састоји од једног есеја (personal statement) и неколико кратких питања о дотадашњем школовању, волонтирању, пословима и хобијима. Од вас се тражи и да имате једну препоруку, која мора бити послата како бисте уопште могли да се пријавите. За већину смерова је саставни део пријаве и полагање пријемног испита у Британском Савету у Београду почетком новембра. Уколико уђете у ужи круг, у децембру следи интервју у Оксфорду или преко скајпа.  Сви кандидати сазнају да ли су примљени почетком јануара, унапред одређеног дана, што знатно олакшава ишчекивање.

 

Из ове перспективе сада, када си већ студент, да си могла нешто да знаш пре самог уписа, шта би то било?

За скоро све универзитете у Енглеској се попуњава иста пријава  (UCAS) , али немају сви исте рокове (Оксфорд и Кембриџ имају најраније). Мој план је био да се до 15. октобра пријавим на Оксфорд, а да се осталима бавим касније. Нажалост, есеј који сам написала се односио на смер који постоји само на Оксфорду и Кембриџу, што је значило да је моја пријава била неупотребљива за све друге универзитете. Због тог пропуста, морала сам сваком универзитету да шаљем пропратни мејл у ком их молим да занемаре есеј из званичне пријаве и да уместо тога обрате пажњу само на нови, побољшани који ћу им послати.

Такође, за тест који се полаже у Београду сам сазнала превише касно да бих могла озбиљно да се спремим за њега. Претходне тестове можете наћи на сајту Оксфорда. Битно је да их добро проучите јер је могуће да су заступљене области које у том тренутку још увек нису пређене у школи. Ако, за разлику од мене, кренете са припремама на време, можете сами да научите тражено градиво и тако повећате себи шансе  (они који желе да студирају физику или инжењеринг треба да науче интеграле и атомску физику унапред).

Шта следи након што добијете дуго ишчекивании жељени мејл  у коме пише ”примљени сте”?

Већина студената који су примљени добију такозвани conditional offer, што значи да упис заправо није безуслован, него да је неопходно да испуните све њихове услове како бисте добили место. Моја два су била већина петица на крају четвртог разреда и да испуним критеријуме за енглески језик, који постоје на сајту и исти су за све студенте којима енглески није матерњи, без обзира на жељени смер. Препорука је да положите неки од тих тестова пре самог пријављивања.

Студирање на Оксфорду за студенте који нису из Европске уније је јако скупо за српски стандард а стипендија, нажалост, нема много. На сајту постоји претраживач стипендија за које можете да се пријавите у који укуцате које земље сте држављанин, који је ваш смер и које године почињете студије. Рок за пријављивање је средина фебруара, а одлуке се доносе углавном на пролеће.

Зашто баш Оксфорд?

По мом мишљењу, највећа предност Оксфорда је такозвани систем туторијала, уз који је немогуће запустити градиво. Наиме, сваке седмице се одржавају по четири предавања из два предмета (свако траје педесет минута). Током следеће недеље сваки студент се, са својим „партнером за туторијале“ нађе са својим туторима за предмете из којих је слушао предавања претходне недеље и урадио домаћи. Туторијали трају по сат времена и током њих су вам тутори апсолутно посвећени и труде се да схватите све из дате области што је боље могуће. Они се не оцењују и не утичу на резултате на крају године. Управо овај систем ме мотивише да се непрестано трудим и извлачим максимум из себе. Сами семестри су интензивни али су зато кратки; постоје три терма у трајању од осам недеља по години. Након првог и пре трећег постоје два распуста која трају шест недеља, али током којих мора да се учи, јер су испити на почетку сваког терма. Ни они не утичу на то коју ћете диплому добити на крају студија, већ служе вашим туторима да виде шта нисте разумели, на којим областима треба још да се ради и слично. Још једна велика предност је што основне студије трају само три године.
 

Кажи нам нешто о самом животу у Оксфорду, који, мораш признати, изгледа као градић из снова?

Иако је најпознатији као студентски град, Оксфорд је много више од тога. Тренутно не могу да пронађем ниједну ману живота у њему. Сваки део је прелеп и пун историје. Кажу да се за три године не може упознати цео Оксфорд, али и ако некоме досади да буде стално у једном граду, возом се до Лондона стиже за нешто мање од сат времена. Повезаност са осталим градовима је такође добра, мада ретко ко има довољно слободног времена да путује по Енглеској за време семестра. Приметила сам и да су сви стереотипи о енглеској кухињи незаслужени – храна је укусна и незнатно се разликује од оне са наших простора. Стално имате утисак да сте се вратили неколико стотина векова уназад, осећате се привилеговано јер су туда некада пролазили познати математичари, инжењери, физичари, много пре вас. Стално има пуно студената, никада није празно, а иако на моменте осетите да је пренапорно и да не можете више, атмосфера и сам град вас исте секунде врате у живот и подсете да сте ту са разлогом.