Мени
X
слика

Магична Србија – „Ђавоља варош“

„Ђавоља варош“ налази се на југу Србије на планини Радан и припада селу Ђаке које је смештено на подручју општине Куршумлија. На надморској висини између 660 и 700 метара, „Ђавољу варош“ чине два ретка природна феномена: земљане фигуре и два извора киселе воде. Земљане фигуре које локално становништво назива „куле“ су специфични облици рељефа смештени у две јаруге: „Ђавољу јаругу“ и „Паклену јаругу“. „Ђавољу варош“ чине укупно 202 земљане фигуре, различитих облика и димензија, висине од 2 до 15 метара, са каменим плочама на врху. Оне су настале као резултат специфичног ерозивног процеса.

Под утицајем кише долази до одношења растресите подлоге земљишта, а фигуре се мењају, постепено нестају и поново стварају. Материјал који се налази испод камених блокова је заштићен од кише тако да је његов положај непроменљив и остаје на тлу у виду земљаних стубова. Ови стубови под утицајем ерозивних процеса расту, а климатски фактори попут ветра и промене температуре формирају земљане фигуре необичног изгледа. Изненађујуће је да фигуре, у основи широке око три метра, а високе преко десет метара могу да опстану под теретом каменог блока од неколико стотина килограма. Са врхом дебљине од свега 20-30 центиметара, посматране из птичије перспективе личе на застрашујуће шиљке. 1959. године „Ђавоља варош“ је стављена под заштиту државе, а 1995. је Уредбом Владе Републике Србије проглашена за Споменик природе.

Други природни феномен су два извора есктремно киселе воде са високом минерализацијом. Један је „Ђавоља вода“ који се налази у „Ђавољој јарузи“, а други је „Црвено врело“. Због оксидације гвожђа које вода садржи ствара се црвена површина лепезастог облика која привлачи погледе многих посетилаца. Застрашујући изглед и положај земљаних фигура, вода необичног мириса и мистериозност која прожима овај предео, подстакли су локално становништво да овом месту дају назив „Ђавоља варош“. Оно што је карактеристично за овај природни споменик јесу оригинални Саски рудници који потичу из 13. века. Добили су назив по племену Саси који су овде у средњем веку обрађивали руде.

Легенде су неизоставне када говоримо о „Ђавољој вароши“ коју многи сматрају не само чудом Србије, већ и светским чудом. Према једној легенди, овде су живели племенити и скромни становници са чврстом вером у Бога. То је сметало ђаволу и он им је спремио „ђавољу воду“ како би их удаљио и натерао да забораве на родбинске везе. Након што су попили воду, мештани који више нису имали контролу над сопственим одлукама, реше да венчају брата и сестру. Пакосни план покушала је да спречи вила упозоравајући мештане, али с обзиром да није успела да их уразуми, помолила се Богу да спречи родоскрнављење. Бог је услишио њену молитву, послао је јак и хладан ветар и скаменио сватове са младенцима. Друга легенда каже да земљане фигуре представљају окамењене ђаволе које су људи носили на леђима трпећи зло и несрећу, али након што су преноћили поред црвкве Свете Петке, људи су се ослободили својих демона који су се претворили у камен. Света Петка се сматра заштитницом овог места и зато се верује да ће сви болесни и несрећни који га посете бити излечени.

Подели на друштвеним мрежама:
Ниједно обележавање није пронађено!

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја