Мени
X
слика

Магична Србија – Стара планина

Повод за репортажу о Старој планини нису ни шуме, ни скијање, ни планинарење, већ ружна вест да је Управни суд поништио одлку Министарства за заштиту животне средине и тиме одобрио изградњу хидроелектране на реци Височици на овој планини. Упркос обећању министра Тривана да електране неће бити и  протестима мештана старопланинских села, Суд сматра другачије. Титула парка природе није много помогла Старој планини овог пута, наставиће се угрожвање овог подручја са изузетним вредностима, све у јеку кампање за заштиту животне средине.

Флору Старе планине чини скоро 1300 биљних врста, што је 34% од укупног фонда флоре Србије. Многе од њих спадају у угрожене врсте, тачније 147 врста и додатних 40 које се сматрају за природне реткости Србије и као такве су стављене под заштиту, једна од њих је и косовски божур. Ово подручје је међу најбогатијима биљним врстама на Балкану, стога је и брање лековитог биља уврштено у туристичку атракцију планине. У парку постоји и шест локала који су заштићени као строги природни резервати, то су:

  • Драганиште – резерват којим је обухваћена заједница шума европске смрче
  • Голема река – резерват који обухвата аутохтону шумску заједницу типа прашуме коју сачињава заједница планинске букве
  • Вражја глава – локалитет на ком расте планински јавор, ендемит Балкансог полуострва
  • Три чуке – једино налазиште бора кривуља које је до сада сачувано
  • Смрче – резерват најочуванијих и најлепших смрчевих шума на Старој планини и у Србији уопште
  • Копрен – налазиште биљака месождерки

Стара планина има највише врста птица у целој бившој Југославији, чак 203 различитих врста овде има станиште. Та бројка ју је уврстила у регистар подручја од међнародног значаја за птице Европе. Заступљено је чак 116 врста лептира, а Стара планина је и дом и за заштићене сисаре као што су мрки медвед и рис. Читав овај екосистем нарушава људска рука.

Последњих година Стара планина се развија и као зимски туристички центар. Природа јој у томе свакако иде на руку с обзиром на то да два врха(Миџор и Дупљак) прелазе две хиљаде метара надморске висине и чак девет врхова који прелазе 1900 метара. Снег се овде задржава у просеку пет месеци годишње.

Вероватно најпознатија природна творевина на овој планини јесте камен необичног облика назван „Бабин зуб”, јер у једном делу подсећа на стари зуб. Висина овог камена је 200 метара и пењање уз њега је доступно само алпинистима.

На Старој планини можемо видети и најдужи водопад у Србији дуг чак 232 метра, како се слива са планинског врха Миџора. Осим њега, постоји још шест великих водопада од којих су неки откривени сасвим случајно од стране љубитеља природе у последњих 15-20 година.

Стара планина нуди, као што смо видели, много тога, а за узврат тражи само да је чувамо и поштујемо. Право је време да природа стане испред личних и политичких интереса.

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја