Мени
X
слика

ОССИ око света – Прича из Словеније!

Јелена Марковић има 21 годину, један семестра студија одлучила је да проведе у Словенији. Како до Брежица и Факултета за туризам, Универзитета у Марибору, прича за ОССИ, Јелена, студенткиња из Ваљева.

ОССИ: Како си се одлучила за програм размене студената?

Јелена: Како сам студент  треће године Факултета здравствених, правних и пословних студија, смера Туризам и хотелијерство, све што је уско везано за туризам ми привлачи пажњу. Факултет који похађам је сарађује са организацијом Еразмус+, програма за стипендирану размену студената. Програм на мом факултету је заживео релативно скоро, али слушајући дивне приче и искуства студената који су били део програма претходних година, пожелела сам да и сама будем део ове организације.  Можда то и јесте био највећи покретач, али свакако бих издвојила сопствене амбиције као примарну ставку за одлуку да и сама одем у Словенију. Нисам желела да пропустим сјајну прилику да надограђујем своје знање, вештине, интелектуално се уздижем, али и да упознам велики број људи, другачији систем студирања, путујем, дружим се, упознам друге културе…

ОССИ

ОССИ: Да ли постоје неки посебни услови за аплицирање на програм, и колико је био компликован сам процес прикупљања документације?

Јелена: За овај програм приликом аплицирања био је неопходан Б1 ниво знања енглеског језика, али и упорност, воља и храброст. Просек оцена нема велику улогу, међутим истакла бих добру комуникацију са професорима као битну ставку, који су ми у сваком моменту били подршка, и дали ми уопште прилику и указали поверење да ћу себе и факултет представити у најбољем могућем светлу.

Како Србија није чланица ЕУ, процес прикупљања документације је био дуг и исцрпљујући, али када сте свесни квалитета крајњег исхода, све се некако лакше заврши. Било је потребно прикупити разну папирологију пре одласка у Словенију (уверења, потврде) а иста ситуација ме је сачекала и након доласка тамо. Предавање тих папира јавним установама, захтев за добијање визе, и сл. Комплетна процедура са малим потешкоћама је трајала око месец  дана, али опет се враћам на почетак, временом су се те мисли изгубиле, већ су заборављене јер су их потиснула она лепша дешавања.

ОССИ: Колико је скуп живот у Словенији и да ли ти је стипендија била довољна да покријеш трошкове?

Јелена: Проблем „нисмо земља чланица ЕУ, тешко је са папирима“ има и лепшу страну. Као таква, једна смо од држава чији студенти добијају 800е стипендије месечно. Зависно од дана завршетка мобилности, може се десити да буде мало мања, али то зависи од факултета до факултета. Живот као живот није толико скуп, стандард јесте виши него у Србији, али стипендија је сасвим покривала све трошкове живота, становања, шта више. Напоменула бих велики број путовања на која смо могли да идемо, такође од тог новца. Смештај у коме сам ја била био је сјајан, МЦ младински хостел у Брежицама (где се налази Факултет за туризам, Универзитета у Марибору). Месечна цена хостела је износила 220е, али за услове које сам тамо имала то је одличан новац.

Како су Брежице мањи град, нисмо имали на располагању мензу, али смо имали могућност плаћања боновима у ресторанима, за мањи новац, али такође, у хостелу смо имали на располагању одлично опремљену кухињу коју смо могли у сваком моменту да користимо.

ОССИ

Јелена Марковић

ОССИ: С озбиром на то да су Словенија и Србија некада биле републике једне државе, да ли се и на који начин разликује образовни систем?

Јелена: Чињеница да су некада чиниле једну државу мало депримира, а и схватање да је Словенија јако напредовала као држава у односу на Србију. Сјајно за њих, лоше за нас. Међутим, утешна ствар по мене је био образовни систем, који се подудара са системом на који сам навикла на мом факултету. Сажете и практичне ствари, пренешене на прави начин, уобличене сјајним причама и искуствима врхунских професора који су ми предавали у Словенији остају у памћењу сваког студента који је прошао кроз такав систем образовања. Лично сматрам да су такве ствари корисније и примељивије у пракси, него форсирање теорије која никуда не води (што се може рећи за српски образовни систем).  Јако мало праксе, непрепознатљивост и неконкурентност чине највећу стегу сваком студенту који је прошао кроз овакав вид школовања.

ОССИ: Имаш ли савет за студенте који се одлуче за студирање у иностранству?

Јелена: Оно што као неко ко је проживео једно овакво искуство имам да кажем је да као студенти треба на време да схватимо да студирање превазилази границе испита, колоквијума и оцена. Знање се стиче ван стандардних оквира. Да испуне своје студентске дане причама, авантурама и искуствима вредним препричавања, да стекну велики број познанстава и пријатељстава, јер то је оно што и чини младост лепшим. Оваква ствар дефинитивно обележи свачији живот, а и сама сам доказ тога. Мој је обележио.

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја