Мени
X
слика

РАЗМЕНА КОЈА ЈЕ ОБЕЛЕЖИЛА МОЈ ЖИВОТ!

Илија Стевановски се, као и многи пре њега, двоумио да ли да се пријави за размену, конкретно у Шпанији. Да или не, вреди ли покушати, како да баш ја добијем стипендију. Ево приче зашто увек треба покушати и одупрети се свим сумњама у себе!

Као неко ко студира шпанску филологију, мене није занимало студирање било где, већ само у Шпанији, првенствено због вежбања разговорног језика и упознавања са свим оним о чему смо слушали на предавањима. Али, студирање у иностранству је за мене пре размене изгледало немогуће,јер су билатерални споразуми раније то омогућавали једном или евентуално двома студентима. Зато испрва нисам ни размишљао да се пријавим.Оно што, међутим, нисам знао било је то да је, у време када ми је колегиница из групе говорила: ма дај, пријави се, најгоре што може да ти се деси је да те одбију, а ти би требало да научиш како изгледа пријава за студије у иностранству, те године (прошле, 2016/2017.) потписан нови Ерасмус+ споразум са нашим Универзитетом. Наравно, нисам се надао да ћу добити стипендију, јер зашто бих је добио баш ја од свих студената на катедри која броји преко 400 и факултету са 10 хиљада редовних студената?

Ипак, послушао сам колегиницу, сакупио сву потребну докунентацију за два радна дана, за мало више написао мотивационо писмо и наставио са својим животом и студијама као да уопште нисам донео одлуку која ми је касније заиста променила живот. Оно што је потом уследило била је селекција Универзитета, која у нашем случају, као да се није ни десила јер смо сви који смо се пријавили за стипендију – и добили! Не знам да ли постоје речи којима бих мојао да опишем оно што сам осетио у стомаку при помисли да ћу следећи семестер одслушати на универзитету једног од шпанских градова који има најбогатију историју, о коме сам до тада доста научио, и много маштао – легендарној Гранади.Испуњавање осталих услова и припремање и слање документације је било јако напорно, али смо моје колегинице и ја имали потпуну подршку професора са Катедре за иберијске студије, Филолошког факултета и Универзитета, и сви су нам у томе заиста много помогли, јер све никако не бисмо могли сами. Из ове перспективе ми се ништа од тога више не чини страшним и компликованим, јер је студентски живот у Шпанији и Гранади био вредан труда.

Гранада је град на југу Шпаније, један од већих центара аутономне покрајине Андалузије, град са великим универзитетом и највећим бројем студената на размени – чак две хиљаде младих људи годишње из целе Европе и света дође да проведе годину или семестар у овом граду. Имао сам прилике да упознам и дружим се са младим људима из целог света, а са многима и да останем у контакту после своје размене. То је једна од чари студентског живота у Гранади, сваког дана упознаш неког новог.

Како Гранада има велики универзитет, самим тим има и много Шпанаца који студирају у њој, што заједно са иностраним студентима обећава добру забаву. Главни дан за изласке је четвртак, јер је то последњи дан у радној недељи када има предавања; петак, субота и недеља су слободни, а журки и дешавања има и током радних дана (дешавало се да се касно вратимо из града, па да после пар сати спавања морамо ујутру на предавање). Места за излазак, провод, забављање и дружење је много, различита су, и свуда има младих људи.

Студирање на Универзитету у Гранади је такође нешто што бих издвојио као јако пријатно и позитивно искуство. Систем студирања је у основи сличан као и наш, наравно са разликама. Професори су стручни и максимално коректни, имају разумевања за студенте на размени, али их третирају као домаће студенте (нема попуштања), што је мени омогућило да у потпуности стекнем објективан утисак о начину студирања на Факултету за филозофију и књижевност (Фацултад де Философиа y Летрас) Универзитета у Гранади. На крају бих се осврнуо на сам град и магију коју Гранада у себи носи (као и цела Шпанија). Није много велики, што га чини идеалним за студирање, а највећи утисак поред историјско-културних споменика и наслеђа дефинитивно остављају људи који су бескрајно срдачни и симпатични, увек спремни на разговор и помоћ, посебно странцима.

Гранада је последње упориште Арапа који су ту били поражени од Шпанаца 1492. године, а поред муслимана и хришћана, у њој су живели још и јевреји. Сви су имали свој део града, о чему сведоче и постојање муслиманске четврти (Албаисин), на брду, са кућама окреченим у бело, уским, стрмим улицама и степеништима и мноштвом радњи са сувенирима коју продају углавном Мароканци ииз које се пружа фантастичан поглед на чувену Алхамбру, арапско средњевековно утврђење, и јеврејска четврт Реалехо, опет посебна због потпуно другачије урбанистичке организације и архитектуре.

Поред Гранаде имао сам времена да посетим и друге значајније шпанске градове као што су Севиља, Кордоба, Хаен, Толедо, Мадрид, Марбеља.Искуство са студентске размене и искуство самосталног живота у другој средини, држави, међу другим људима ми је дефинитивно обележило годину, студирање, младост па и живот. У тих шест месеци научио сам доста о животу и о људима али и о себи, што је још битније и сматрам да је ово био један одважан и храбар корак у стицању самосталности, када сам ја у питању. Показао сам себи да то могу и сада бих свима саветовао да никако не оклевају, и да се труде и да буду упорни уколико нешто желе, и, што се тиче студентске размене и живота у иностранству – да је то нешто што сваки млади човек треба да искуси јер то целокупно искуство оплемењује и утиче на човека за читав живот!

Подели на друштвеним мрежама:
Ниједно обележавање није пронађено!

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја