Мени
X

Tags Archives: ОССИ

слика

Стипендија за мастер програм – Универзитет у Л’Аквили (Италија)

Универзитет у Л’Аквили додељује 14 стипендија за мастер студије студентима који потичу из земаља које нису чланице Европске уније. Области које се стипендирају су:

  • математика
  • информатика
  • инжињерство
  • физика.

Предвиђено је да програм траје десет месеци. При аплицирању је потребно да се приложи сертификат о знању енглеског језика, јер се на њему изводи настава.

Рок за пријаву је 25. јун. Студенти који буду примљени на овај програм добијаће 850 евра месечно током трајања програма.

Више информација, као и пријавни формулар можете пронаћи на линку, а овде можете видети и искуство једног страног студента који студира на овом универзитету.

Универзитет у Л’Аквили постоји од 1952. године. Данас школује скоро 18 хиљада студената на 64 програма на основним студијама и 8 на постдипломским. Л’Аквила је управни центар покрајине Абруцо. 

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Од Филолошке гимназије до париских улица!

У светлу данашње трибине Студирање у Францускојдоносимо Софијину причу из Париза.

  1. Зашто си се одлучила да студирање започнеш ван Србије?

    Донети одлуку о одласку из Србије ради студирања није нимало лако, али када сам се упознала са организацијом студија и свим могућностима које нуди један француски универзитет, нисам се дуго двоумила око своје наредне дестинације.

    2. Шта је, по твом мишљењу, главна предност коју има школовање у Француској у односу на оно у Србији?

    Студије у Француској су у много већој мери практичне. Предавања су често заснована на самосталном раду из ког произилазе знања и закључции на конкретним примерима –што се тиче мог смера –Информационе технологије и комуникација, то су одласци у позоришта, биоскопе, и честа гостовања великих стручњака из области о којој учимо на предавањима (новинари, социолози, научници)

  2. Често се као велика компликација спомиње процес сакупљања документације. Шта је било најтеже прикупити и колико раније треба да се започне сам тај процес?

    Најтеже долази по стизању у Француску а везано је за пријаву адресе и боравка у наредних годину дана, редови за чекање су увек дуги а процедуре нејасне.
    Како би све ишло уредним током требало би да се докумена прикупљају три месеца пре разговора за добијање студентске визе у Србији, и да се иста предају одмах по доласку у Француску.

  3. Која би била највећа сличност и разлика у односу на културу и људе у Француској и Србији?

    Французи су као народ веома љубазни и хоће квалитетно да угосте. Чини ми се да су доста опуштенији по питању свега, код њих све иде полако, без журбе и превелике бриге а та опуштеност уме често да ме изнервира.
    Културе и начин живота нам се разликују али је занимљиво што увек помно слушају о нашим обичајима и схватњима и увек су расположени да пробају српске специјалитете.

    5. Која би била твоја порука младима који размишљају о одласку на студије у иностранство?

Одлазак на студије у иностранство је велики корак о коме треба добро размислити. Препреке, борбе и изазови су увек бројни, али је искуство које се стиче свакако вредно тога.

 

Подели на друштвеним мрежама:

слика
2 седмице ago Немачка , ОССИ око света

Семестар у Марбургу!

Валентина Николић је из Чачка, има 22 године и након три године на Факултету политичких наука у Београду, на смеру међународне политике и дипломатије, одлучила се да се пријави за размену студената и проведе један семестар у Немачкој. Њен циљ био Филипс Универзитет у Марбургу, иако се пријавила за још један. О животу и студирању тамо разговарамо са Валентином.

ОССИ: ,,Како си успела да упишеш један семестар у Немачкој?”

У Немачкој сам од почетка марта, када је почела недеља оријентације за Ерасмус студенте. У октобру прошле године Сам се пријавила за размену – послала сам две пријаве, једну за Филипс – Универзитет у Марбургу која ми је одобрена у јануару и другу за Универзитет у Хајделбергу. За размену се мозе пријавити сваки редовни студент који испуњава наведене услове, а који нису превише захтевни. На сајту Мобион, програм Ерасмус+ се могу наћи све потребне

ОССИ: ,,Шта се у образовном систему разликује у Србији и тамо?”

Иако Сам овде нешто више од два месеца, а семестар је почео у априлу, могу да уочим бројне разлике у образовним системима. Филипс – Универзитет се састоји из низа различитих факултета, од медицине преко друштвених наука до теологије и физике.Дозвољено је бирати предмете са разлчитих департмана и факултета сходно интересовањима. Већина мојих предмета са смерова социологије, политицких наука и студија конфликта су блок – семинари који се одрзавају неколико пута у току семестра. часови су интерактивнији и занимљивији, како због концепта тако и због људи из различитих делова света са различитим искуствима.

ОССИ

ОССИ: ,,Да ли имаш жељу да останеш у Немачкој, ако да, зашто, и ако не, такође зашто?”

За мене је Марбург симбол за природу, забаву, мали „Хогвортс“ због средњевековних грађевина, Ауфлауф и Касекуцхен и уживање поред реке. Иако мали са око 70000 становника, од чега су половина студенти и млади људи, нуди много садржаја. Скоро све је подређено студентима, многе повластице, библиотеке, семестар карта за превоз за целу регију Хесен и много других могућности. Крајем јула, када заврим са испитима планирам да се вратим у Београд и у најкраћем року дипломирам, касније аплицирам за мастер програм и можда се опет вратим у Немчку. Искуство је непроцењиво и неопходно за развој сваке младе особе. Желела бих да останем у Немачкој и да се овде запослим.

ОССИ: ,,Колико је скуп живот у Немачкој, и да ли стипендија покрива све трошкове студирања?”

Трошкови зивота су средње високи, али стипендија покрива трошкове смештаја и довољна је за студентске потребе.

ОССИ: ,,Шта би поручила студентима који одлуче да крену твојим корацима?”

Мислим да свако ко жели и има потребу да осети и живи другачији зивот, упозна различите културе, обичаје и навике нових пријатеља, мора да се пријави и оде на размену, јер ће научити много тога о себи и сигурно имати искуства и користи за касније школовање. Охрабрујем студенте јер знам да се неће покајати и шаљем поздраве из Марбурга!

ОССИ

 

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Под лупом – Летњи биоскопи у Риму!

Ако имате среће да се током лета нађете у Риму, било да сте на пракси или учите језик – не пропустите бесплатне биоскопске пројекције, којих има на више места у граду. Најпривлачнија варијанта биоскопске вечери је сигурно отворени биоскоп на острву Тиберина.

Isola Tiberina је једино острво на реци Тибар у Риму. Својим романтичним изгледом оно привлачи многобројне туристе. На њему се сваког лета одржава годишњи фестивал Isola del Cinema. У оквиру фестивала се приказују филмови у неколико циклуса: документарни филмови, страни филмови, филмови који се баве темама везаним за поједине римске квартове итд. Филмска ноћ под звезданим небом вечног града, са сладоледом у руци је увек добар избор.

Више информација можете пронаћи на:  https://isoladelcinema.com

21edf03e4fc9eff32756c2746b7da3b6

Следећи добар избор је отворени биоскоп у чаробној вили Боргезе, у Casa del Cinema. Ту се обично у оквиру филмског фестивала Effetto Notte приказују циклуси филмова везаних за поједине велике италијанске редитеље и глумце. Овај летњи филмски фестивал траје све до почетка септембра. Улаз је слободан. Више информација можете наћи на сајту: www.wantedinrome.com/whatson/effetto-notte-at-villa-boghese.html

Бесплатне биоскопске представе такође се могу наћи у Salotto Cinema, у бившој згради царине, у Via dello Scalo San Lorenzo. Ту можете уживати у најбољим савременим филмовима, заваљени у удобне фотеље, и освежити се хладним пићима. https://zero.eu  

Са друге стране реке, чека вас летњи фестивал у четврти Трастевере, на тргу San Cosimato. Ту се на огромном платну, под отвореним небом, пројектују најразличитији филмови, од оних из Дизнијеве продукције до чувених филмсих класика аутора као што су Дејвид Линч, Стенли Кјубрик, Бернардо Бертолучи, Микелађело Антоанини итд. https://trasteverecinema.it

Летњи биоскоп такође постоји и у оквиру филмских студија Cinecittа. Инспирисан је чињеницом да су у оквиру ових студија снимљени велики филмови као што су Бен Хур, Банде Њујорка и сл. Овде се одржавају и тематске радионице, као и округли столови. www.cinecittafilmfestival.it

Подели на друштвеним мрежама:

слика
4 седмице ago ОССИ - јање

Улицама норвешке престонице

Када би вас неко питао где се налази репрезентативна зграда Националне Опере, смештена на самој обали мора, ви бисте сасвим сигурно одговорили: у Сиднеју, у Аустралији. Међутим, и у Европи постоји зграда опере, која као да израња из мора. Она се налази у Ослу, у Норвешкој. Карактеристична је по необичном, закошеном крову и платоу који буквално улази у море. Основна замисао архитеката је била да зграда треба да подсећа на ледени брег. У томе су у потпуности успели захваљујући необичним линијама грађевине и оплати од белог мермера и гранита. Одсјај морских таласа још више наглашавају велике стаклене површине, кроз које случајни пролазници могу да посматрају балетске пробе, разне креативне радионице и друга догађања у оквиру овог здања.

Коси плато испред опере, понекад обасјан шкртим скандинавским сунцем, је омиљено место за одмор и окупљање становника Осла. Tокомлета, ту се често одржавају балетске и оперске представе на отвореном.

Званичну страницу Опере можете посетити путем овог линка:  https://operaen.no/en/

ОССИ

Операхус

Као што је зграда Опере на неки начин спој културе и природе, исто тако је, а можда и више, тај спој видљив у најпознатијем норвешком парку – Вигеланд. Овај парк у центру Осла је животно дело и уметнички тестамент чувеног вајара Густава Вигеланда. Ту се, на површини од 32 хектара, налази највећа збирка скулптура коју је икада урадио један уметник. Парк је заправо необична симбиоза вајарства и хортикултуре.

 Вигеланд је ове скулптуре израђивао пуних 40 година. Са њиховом израдом је почео 1907.године. Радови у парку су започели 1930.године, по његовом ручно цртаном плану. Прве скулптуре су постављене на своја садашња места 1939,а радови су потом трајали још неколико година. У парку се налази 1600 скулптура.

 Ако се икада нађете у Ослу, обавезно посетите ово јединствено место.

Средњовековни фестивал у Ослу се одржава сваког пролећа,почевши од 1994. године,у парку Сугеринга код тврђаве Акерскус. Осло је постао престоница 1314.године, и цео фестивал је осмишљен тако да подсети на величину и значај града у средњем веку. Оргинална средњовековна атмосфера се постиже захваљујући лутајућим музичарима, дворским лудама и жонглерима. Истовремено, одигравају се позоришне представе са историјском тематиком, такмичења у стрељаштву и концерти средњовековне музике. Посетиоци такође могу уживати у атмосфери велике средњовековне тржнице са путујућим трговцима и робом са свих страна Европе.

Уколико се у мају нађете у Ослу, ово је догађај који не треба пропустити. Ове године се одржава од 25-ог до 27-ог маја. Више информација о њему можете наћи на овом линку: http://oslomiddelalderfestival.org/

ОССИ

Пролећни средњовековни фестивал у Ослу

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Магична Србија – Лазарев кањон!

Природне лепоте које красе источну Србију су многобројне, а једна од најистакнутијих је фасцинантан кањон Лазареве реке, познатији као Лазарев кањон, највећи кањон  у Источној Србији. Налази се 18 километара западно од Бора и идеално је место за љубитеље планинарења и нетакнуте природе. Настао је усецањем истоимене реке у кречњачки масив планине Јужни Кучај. Дугачак 4.5 километара, најдубљи је и најдужи кањон у источној Србији. У својој најужој тачки широк је само 3 метра, са дубином од 500 метара због чега представља право чудо природе. Стрме литице околних планина попут Малиника на југу и југоистоку, Стрњака и Корњета на северу, и Погара и Микуља на западу онемогућавају пролазак кроз овај кањон, због чега се он сматра једним од најнепроходнијих. Ипак, оно што је данас препрека многим планинарима, за време владавине Турака био је спас хомољским хајдуцима и представљао једно од најзначајнијих склоништа.

Због своје јединствене лепоте, богатог биљног и животињског света и спелеолошког драгуља, Лазарев кањон је под заштитом државе. Његов значај огледа се у његовој хидрографији и рељефу, с обзиром на то да више од половине његове укупне површине чине шуме, ливаде и пашњаци. Кањон својим храбрим посетиоцима пружа задивљујући поглед на околну природу и камене мостове настале укљештањем огромних камених блокова. Лазарев кањон је јединствен и по разноврсним површинским и подземним облицима крашког рељефа попут крашких долина, вртача, пећина, јама итд. Ови геолошки феномени заједно чине део невероватног пејзажа. У близини села Злот налази се преко 200 пећина, а најпознатије су Верњикица и Лазарева пећина, најдужа пећина у Србији. Заједно са Воденом пећином, Мандином и Хајдучицом, оне чине пећински систем по имену Злотске пећине које су незаобилазни део посете Лазаревом кањону.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
1 месец ago Вести , Догађаји

Трибина о студирању у Француској!

Ускоро нам следи још једна ОССИ-јева трибина о студијама у иностранству, а говорићемо ни мање ни више него о Француској, земљи снова многих будућих студената!

Трибина о студирању у Француској одржаће се у четвртак 31. маја са почетком у 18:30 часова на Филолошком факултету у Београду у сали 22. Осим тренутних студената у Француској који ће са вама поделити искуство из прве руке, као партнер на трибини биће и француска агенција Campus France која се бави промоцијом француског високог школства и студијама у овој земљи.

Уколико сте заинтересовани да своје школовање наставите у земљи сирева и вина, било да желите да идете на основне, мастер или докторске студије, ова трибина је идеална прилика да чујете искуства али и више о самој процедури уписа и административних корака који вас очекују при самом одласку!

Да бисте присуствовали трибини неопходно је да потврдите своје присуство тако што ћете попунити овај кратак формулар.

Видимо се 31. маја на Филолошком факултету!

Подели на друштвеним мрежама:

слика
1 месец ago Вести

Ванредна седница скупштине ОССИ-ја

На основу члана 23 Статута Организације српских студената у иностранству, тренутни Одбор сачињен од Александра Љубомировића на месту председника, Катарине Грек на месту вршиоца дужности потпредседника, Николе Костића на позицији директора за финансије и унутрашње послове, Ирине Тарбук на месту директора за медије и Саре Кљајић на месту директора за локалне огранке уз присуство ревизора Бориса Шеварике расписује позив за ванредну седницу Скупштине Организације српских студената у иностранству.

Седница ће се одржати 10. јуна са почетком у 17:30 часова на шестом спрату Београђанке (Масарикова 5, Београд) у оквиру просторија Канцеларије за младе. Позивамо све ОССИјевце да присуствују заседању ванредне скупштине а уколико појединци нису у могућности да се појаве уживо на седници, могуће је укључити се преко Скајпа.

Подсећамо вас такође да, за потребе гласања неопходно је да будете регистровани чланови на новом сајту.

Потврде присуства можете послати на нашу мејл адресу info@ossi.rs а уколико ћете се на седницу укључити путем Скајпа молимо вас да нам у оквиру мејла потврде доставите своје Скајп име како бисмо вас додали у конверзацију.

Рок за пријаву за присуство је 8. јун 2018. до 23:59.

Дневни ред седнице можете пронаћи овде.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
1 месец ago Како преживети?

Стрпљењем до чешке визе

Процедура за визу је обавезан административан корак ка коначном одласку на студије у иностранство. Иако је студенти увек нерадо дочекају, она је обавезна и мора да се испоштује јер у супротном, казне могу бити изразито високе.

Уколико планирате да школовање наставите у Чешкој, ова процедура је такође неизоставна, али захтева можда више стрпљења него код других држава.  Чешка је позната по ригорозној и помало нелогичној администрацији за коју треба имати само стрпљења.

Тип визе који углавном траже студенти јесте дугорочна (D) виза за коју постоји и посебан систем заказивања. С обзиром на чињеницу да се на чешку визу чека минимум два па чак и три месеца, јако је важно да се термин закаже доста унапред, јер ћете у супротном имати проблем да је подигнете. 

Заказивање термина за визу врши се путем мејла на visa_belgrade@mzv.cz и један мејл важи искључиво за једног подносиоца сем у случају да је особа малолетна. У мјелу морају да стоје лични подаци, сврха добијања визе (студирање у овом случају) као и број путне исправе са контакт информацијама подносиоца захтева. Састанак је такође могуће заказати и телефонским путем петком од 9:00 до 11:00 часова. 

За више информација о заказивању термина: 

https://www.mzv.cz/belgrade/sr/vize_i_aktuelnosti/informacije_o_vizama/visapoint/zakazivanje_termina_za_predaju_zahteva.html

У прилогу мејла мора такође да стоји скенирана прва страна путне исправе са личним подацима као и документ који потврђује сврху подношења захтева за визу (потврда о упису на факултет). 

Докуемнтација која се тражи на самом састанку је: попуњен формулар за подношење захтева, фотографије, потврда о смештају, потврде о финансијским средствима за период студирања као и потврде о некажњавању (издаје их полицијска управа). 

Формулар и остала докуемнтација за потребе визе:

https://www.mzv.cz/belgrade/sr/vize_i_aktuelnosti/informacije_o_vizama/dugorocne_vize_i_boravisne_dozvole/dugorocna_viza_studije_boravak_u_banji.html

Уколико је са документацијом све у реду следи период чекања који траје минимум два месеца, ако не и дуже. Амбасада ће контактирати подносица уколико постоји неки проблем у документацији или уколико им је потребан још неки додатни документ. 

Потврду о добијању визе подносилац ће добити на мејл након извесног времена и на дан подизања визе треба да понесе потврду о плаћеном здравственом осигурању јер без њега неће моћи да је подигне. 

Након доласка у Чешку, држављани ван Европске Уније имају рок од 3 дана да се јаве локаној имигрантској полицији где ће попунити један кратак захтев како би технички визу валидирали. У полицију треба понети потврду о упису на факултет као и уговор о смештају. Треба се припремити да у полицији ниво енглеског није на завидном нивоу, те ако не говорите чешки може да буде проблема у комуникацији. Редови за чекање у полицији су јако велики и ако настављате студије у Прагу конкретно, најбоље је да дођете што раније ујутру. Уколико не одрадите ову обавезну проецдуру у року од три дана већ закасните, платићете казну. 

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ ЧЕШКЕ У БЕОГРАДУ:  https://www.mzv.cz/belgrade/sr/index.html

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ: https://www.mzv.cz/jnp/en/index.html

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ И ИМИГРАНТСКА ПОЛИЦИЈА: http://www.mvcr.cz/mvcren/article/contacts-alien-police-alien-police.aspx

Подели на друштвеним мрежама:

слика
1 месец ago Времеплов

Времеплов – Павле Савић

Реткима јепознато да је Србија „за длаку“ пропустила да поред Андрића, у уџбенике упише име још једног нобеловца, Павла Савића, човека заслужног за откриће нуклеарне реакције, касније познате као фисија.  Пут овог научника започиње у Солуну 1909.

Тамо проводи прве године живота, а основно и средње образовање завршава у Београду и Пожаревцу. У Београду затим уписује Катедру за физичку хемију, где,касније, као одличан студент, добија место асистента. Ту се не задржава дуго, јер се сукобљава са шефом катедре Милојем Стојиљковићем. Већ тада се видело да је то човек који говорионоштомисли, не марећи да ли ћесесупротставитинекоме. Та особина га је пратила цео живот и увелико је заслужна за исписивање његове биографије. Испоставило се да ће кавга са Стојиљковићем бити прекретница у Савићевом животу. Убрзо, као изузетан студент, добија позив од професора Драгољуба Јовановића са Медицинског факултета, да ради као његов асистент на катедри за физику. Јовановић је био дугогодишњи сарадник прве добитнице Нобеловог лауреата, Марије Кири и њеног Института за радијум. Увидевши таленат младог Савића, успева да му обезбеди стипендију француске владе за школовање у трајању од шест месеци. Тај период се продужио на пет година, током којих је он, уз сарадњу са Иреном Жолио-Кири(и сама добитница Нобелове награде), ћерком Марије и Пјера Кирија, достигао врхунац свог истраживачког рада. Рад из 1938, који потписују Савић и Жолио-Кири о дејству неутрона на тешка језгра, сматра се прекретницом у открићу нуклеарне фисије. Познати немачки физичар Ото Хан и његов сарадник Фриц Штрасман,по његовом издавању оспоравају овај рад, називајући налазе „немогућим и погрешним“, али сугодину дана касније моралида опозовусвоје речи и признајурезултате до којих су дошли српскинаучники францусканаучница.

Павле Савић

Исте године, било је извесно да ће Савић и Жолио-Кири бити добитници Нобелове награде, али почињеДруги светски рат, за време ког се ова награда није додељивала. Пет година касније, 1944, Ото Хан добија ову награду за доказ једне од хипотеза француско-српског двојца, а у томе је вероватно улогу играла и политичка ситуација. Французи ово још увек сматрају великом неправдом. Савић је у то време већ био протеран из Француске као страни држављанин, иако се био пријавио за фронт као добровољац. Враћа се у Београд ономе чему је остао веран, предавању. Постаје професор физичке хемије на Фармацеутској катедри. Исте године, као Титов пријатељ, постаје члан Комунистичке партије Југославије. Током рата био је шифрант и везиста Врховног штаба и затим потпредседник АВНОЈ-а. Са високих функција смењен је већ 1943. јер се, према причи, замерио Титовој љубавници речима да „храни псе месом, док војници гладују“. Језик га је још једном коштао функције, али му опет није требало много времена да то превазиђе и напредује. Пред крај рата Тито га шаље у Москву, где је радио на Институту за физичке проблеме Академије наука СССР као сарадник нобеловца др Пјотра Леодоновича Капица, једногод најзаслужнијих за стварање совјетске атомске бомбе. Тито га током званичне посете 1946. позива да се врати у Југославију, што он и чини наредне године. Југославија је у то време била је једна од пет највећих нуклеарних сила на свету(уз САД, СССР, Француску и Уједињено краљевство). Стога Тито одлучује да је време да се у Београду изгради један Институт за нуклеарне науке и тако од 1947. Савић надгледа изградњу Института за нуклеарне науке у Винчи, тада назван Институт „Борис Кидрич”. Од 1960-1966. руководи Институтом као директор, када изненада даје неопозиву оставку, опет јер се није бојао да своје мишљење супротстави плановима Владе. Од свих функција задржава само ону,којом је и започео каријеру- факултетску.

Био је члан САНУ од 1948, а и њен председник од 1971-1981. Тада је говорио: „Прихватио сам да будем председник САНУ јер желим да се научно-истраживачки рад приближи индустрији, да она користи резултате тог рада и да научници не морају стално да доказују да раде нешто корисно. Досадило ми је да се сваког дана извињавам што се бавим научним радом”.

Његова истраживања су се користила у оквиру пројекта „Менхетн” у САД-у, који је довео до развоја прве атомске бомбе. Савић током 1968. борави у Хирошими, што га наводи да изјави да жали што се његово име доводи у везу са открићем фисије.

Умире у Београду 1994. и по сопственој жељи бива сахрањен у породичној гробници.

Заслужује да остане упамћен као човек који се борио за оно у шта је веровао, покорно стојећи уз своје ставове, као научник, професор, оснивач као и по залагању за боље образовање и студенте.

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја