Мени
X

Tags Archives: ОССИ

слика
11 сати ago Магична Србија

Магична Србија – Опленац – Топола

Опленац је стеновито брдо које се налази у близини града Тополе, у срцу Шумадије. Својом задивљујућом природом, густим шумама и окрепљујуће свежим ваздухом, ово место пружа посебну енергију и засигурно треба да га посете сви љубитељи природе жељни да побегну далеко од градске вреве. Околина брда богата је кривим стаблима специфичне врсте храста коју су мештани користили за оплен, тј. дрвене делове на сељачким колима, по чему је место и добило назив. Значај Тополе огледа се и у историјском контексту који прати овај мали град још у време Првог српског устанка. Топола је  била политичко-административни центар ослобођеног дела Србије за време Ђорђа Петровића Карађорђа. Стари назив Тополе био је Каменица, по речици која протиче овим градом. Назив који град данас носи се помиње тек у званичним документима из 18. века. Према веровању дрво тополе је представљало главну раскрсницу и одмориште, па је тако одредишна тачка убрзо постала назив целог града.

ОССИ

Црква Светог Ђорђа

Почетни успон град је доживео за време великог вожда Карађорђа који је Тополу начинио својом престоницом и центром државног живота ослобођене Србије. Између 1811. и 1813. године сазидано је утврђење које је служило за непосредну одбрану Тополе. Унутар утврђеног града налазили су се породични и гостински конак, као и црква Пресвете Богородице познатија под именом Карађорђева црквакоја је очувала аутентичан изглед традиционалне српске цркве. Завршетком Првог српског устанка и повратком турске војске, град је срушен и запаљен. Успоном кнеза Милоша и смакнућем Карађорђа, Топола је изгубила свој првобитан значај. Но, поновни процват доживљава успоном кнеза Александра, Карађорђевог сина. Он је обновио очеву задужбину, подигао себи кућу и саградио вински подрум, данас познат као Краљевска винарија коју туристи радо посећују. Упркос другом рушењу Тополе 1877. године,  доласком краља Петра I на власт, град се изнова уздигао и постаје самостална општина и трговачко насеље. Краљ Петар је имао велику жељу да у Тополи изгради цркву у ком би били сахрањени сви Карађорђевићи, што је и успео да оствари.

 

ОССИ

Опленац

Град данас красе Црква Светог Ђорђа која се истиче по раскошној крипти велелепно осликаној, један део конака који је остао сачуван, као и кућа краља Петра отворена за посетиоце. Опленац је познат по Опленачкој берби тј. Фестивалу грожђа и вина који се традиционално одржава још од 1962. године. Ова манифестација представља право задовољство за истинске љубитеље вина и српске традиционалне кухиње. За време фестивала који се обично одржава лети, сви посетиоци могу присуствовати изложби старих рукотворина, изведби народних игара и многим другим садржајима који дају посебну чар Опленцу у ово доба године.

ОССИ

Црква Светог Ђорђа

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Стипендије и програми – Универзитет Вестминстер

Лондонски Универзитет Вестминстер отвара конкурс за дипломске студије намењен будућим студентима који потичу из земаља у развоју, међу којима је и Србија. Конкурс је отворен за све курсеве који постоје на овом универзитету. Дугачак списак програма доступан је на сајту универзитета.

Сам универзитет поседује дугу традицију високог образовања како у Лондону, тако и у целој Великој Британији. На појединим ранг листама универзитета последњих година, Вестминстер се котира међу чак 40 универзитета у свету за изизетан допринос академском истраживачком раду.

ОССИ

Универзитет Вестминстер

Пре аплицирања за стипендију, заинтересовани треба прво да аплицирају за жељени курс. По пријему на курс, за конкурисање за стипендију потребно је прво преузети и попунити формулар, затим га послати поштом са свим осталим потребним документима. Формулар и информације о потребним документима можете наћи на следећем линку.

Наведени критеријуми који се при пријави рачунају јесу добар академски успех, потенцијал за напредовање и финансијска ситуација.

Рок за пријаву је 31. мај.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

ОССИ око света – Прича из Минхена!

Татјана Стевановић има 22 године, завршила је Тринаесту београдску гимназију, а тренутно је студент економије и људских ресурса на универзитету „Ludwig Maximilian“ у Минхену. А како је она то отишла на студије у Минхен?

ОССИ: Када си први пут пожелела да студираш у иностранству и зашто? Зашто баш Минхен и „Ludwig Maximilian“?

Татјана: С обзиром да су ми оба родитеља рођена у Немачкој као мања сам често посећивала Минхен и редовно бих се бунила родитељима што не живимо у истом. Како сам била старија моја жеља да живим у Минхену је и даље постојала, али само као идеја. У току средње школе сам почела да размишљам о томе као о нечему што бих могла да реализујем. На почетку 4. године када почиње општи хаос око пријемних испита и бирања универзитета сам почела да истражујем универзитете у Немачкој. Сећам се да је први о којем сам читала био „LudwigMaximilian“ – као најбоље рангиран универзитет, самим тим ми је оставио најупечатљивији утисак. За време зимског распуста последње године гимназије сам посетила отворена врата универзитета који служи будућим студентима да се информишу око факултета, смерова и осталих важних информација које су везане за студирање. Сећам се да сам била одушевљена прво улицом у којој се Универзитет налази а онда и самом архитектуром Универзитета. Могла сам себе да замислим у целој причи и мислила сам да је то то. Следи јако стресан период око сакупљања потребних докумената, писања мотивационих писама, биографија и свега осталог потребног. У том моменту сам одлучила да за сваки случај аплицирам и на Технички универзитет у Минхену који ми се тада учинио јако занимљивим. Месец дана по предаји докумената добила сам одговор да сам примљена на оба универзитета. Тада сам се водила тиме да треба да студирам нешто што ће ми касније обезбедити добар посао. Пре аплицирања сам доста истраживала на интернету о радним местима у Немачкој где сам сазнала да је „wirtschaftsinformatiker“ (economic computer scientist- заиста не знам како бих превела на српски) најбоље плаћено занимање. На тај смер сам и била примљена на Техничком универзитету. У фази одлучивања сам слушала разна мишљења и савете где сам престала да размишљам рационално о томе шта мене заправо занима.

ОССИ

Татјана Стевановић

ОССИ: Шта се потом десило?

Татјана: У октобру 2015. године сам почела студије на Техничком универзитету, смер за пословну информатику. Предавања су у току, део везан за математику иде одлично, јако добри професори, занимљива предавања , али зато душу остављам оном другом делу – информатици и програмирању. Добијам предмет „Entrepreneurship“ који сам обожавала. Јако квалитетна предавања, константни радови на малим пројектима за време предавања, рамена идеја међу студентима, јако успешни предузетници су гостовали на предавањима како би подеили своја искуства са нама. Тада ми слика о ономе чиме сутра желим да се бавим постаје јаснија. Долази 3.семестар где одлучујем да информатиком дефинитивно не желим да се бавим и да желим да наставим само у једном правцу, што је у мом случаку био факултет за пословну администрацију на универзитету LudwigMaximilian. У октобру 2017. године почињем са новим студијама, новим људима, новим окружењем и морам да признам да је утисак тотално другачији, позитивнији. Имам прилику да се концентришем само на оно што ме занима. Када бих желела да пронађем савршену компарацију за ова два универзитета то би била небо и земља. Две различите локације, средине, два тотално различита типа људи, различит систем полагања испита.

ОССИ: Какав је образовни систем у Немачкој? Како је текао „процес прилагођавања“?

Татјана: Немачки систем образовања јесте другачији него у Србији. Из мог искуства са претходног универзитета могу да приметим да сваки универзитет има неку своју, засебну „политику“. Такође, систем полагања испита зависи од факултета. На факултету који ја студирам постоје два условна испита на која смеш да изађеш највише два пута, а такође постоји рок од 8 семестра за време којег имаш шансу да завршиш основне студије. Уколико не испуниш дате услове, немаш право више да студираш то што си уписао.
Немци су јако дисциплиновани, одговорни (опште познато) па уколико си често у њиховом окружењу попримићеш њихове особине, што уопште није лоше. Ја сам имала разна искуства што се тиче колега са факултета, од „извини не могу да ти кажем питања која су била у мојој групи јер нам је асистент рекао да не смемо да делимо информације“ до „помоћићу ти, наравно“. Морам признати да нисам навикла на први тип људи, јер сам очекивала да помажемо једни другима, као што знам да то тако функционише код нас. Онда временом научиш да мораш да сакупљаш сам свој материјал, што значи да предавања, вежбе и туторијуме не смеш да прескачеш, да не рачунаш на помоћ колега јер никада не знаш какав ће те одговор сачекати на твоје питање за помоћ. Везано сада за ово, предавања ни на једном универзитету нису обавезна, што се њих тиче не мораш ни да их посећујеш, твоје је да ли ћеш испит положити или не.
С обзиром да су студије у Немачкој бесплатне на универзитетима постоји велики број страних студената, што ми је увек било јако занимљиво јер сам имала прилику да упознам разне културе, начине живота и најразличитије људе.

ОССИ: А Минхен, да ли ти се допао? Какве су твоје импресије?

Татјана: Што се тиче Минхена као града, искрено, никада нисам зажалила што сам се преселила овде. Нуди много могућности, од образовања преко запослења до каријере па све до оног другог дела за опуштање и дружење са пријатељима. Иако сам овде већ пар година увек откривам нека нова места и чини ми се да ми град никада неће досадити, што не значи да ћу овде остати и после основних студија.
Свакоме бих прпоручила студирање или барем један семестар у Минхену. Јако квалитетни универзитети који сарађују са најпознатијим светским компанијама које нуде одличне праксе и радна места, велики број радионица, велики број познатих предузетника који посећују универзитете како би поделили своје искуство са студентима и мотивисали их од Бил Гејтса и Шерил Сандберг до неких свежих оснивача компанија. Постоји велика конкуренција међу студентима, константна потреба да се буде најбољи, што уме да гура студенте да дају свој максимум или их тотално демотивише. Универзитети подржавају младе предузетнике и ту су да изгурају сваку добру и квалитетну идеју.

ОССИ:  Како је текао процес прилагођавања? Шта ти недостаје из Србије?

Татјана: Не волим када ме неко пита „Па јаоо, да ли ти је тешко?“. Да, тешко је, ценим да ни онима који студирају у свом родном граду на матерњем језику окружени породицом и пријатељима исто није лако, свако студирање изискује посвећеност и труд, тако и студирање у иностранству. Ја сам имала осећај као да почињем живот испочетка. Нови пријатељи, нова средина, град, па и храна и нови јогурт. У Немачкој ће вам фалити српски јогурт, већ сада да вас упозорим на то. Добро, и бурек заједно са пљескавицом за којом ћеш жудети после изласка. То су неке од ситница којих када им овде немам приступ се сетим Београда и тога да ми недостаје, али онда је све слађе када одем доле.

ОССИ: Који је твој савет за све оне који желе да се опробају у студирању у иностранству?

Татјана: Мој савет за све вас који желите да упишете студије у иностранству јесте ДА, НАРАВНО! То је једно велико искуство, хаотично, забавно, стресно, лудо, али оно што могу да гарантујем јесте да ћеш из свега тога изаћи као јача, искуснија, па вероватно и много зрелија особа а и надам се квалитетно образована! Много пута чујем „ али мени су сви у Београду, фалиће ми друштво и град“, па хеееј увек ћеш моћи да се вратиш кући и посетиш их, проведеш време са њима, нигде они неће побећи. И из мог искуства желим да напоменем, ТИ студирај оно што ТИ волиш, што ТЕБЕ занима, јер ћеш на крају ТИ радити тај посао до краја живота и ТИ треба добро да се осећаш док га радиш.Пуно среће!

Подели на друштвеним мрежама:

слика
1 седмица ago Магична Србија

Магична Србија – Пештер као српски Тибет!

Српски Сибир и српски Тибет називи су којима се поетично означава Пештерска висораван. Оба назива пођеднако су оправдана. Сибир, јер је овде 2006. измерена најнижа температура од почетка мерења у Србији од ледених -39 степени. Тибет, јер се у близини налазе средњовековни манастири Ђурђеви Ступови и Сопоћани, а нису далеко ни Жича и Студеница. Поред православних манастира, Пештер сведочи и о религији српског народа пре кристијанизације. Тамо се налази паганско светилиште из IX и X века, посвећено богу Световиду, средњовековне камене хумке, а претпоставља се да је то било и место на ком су се приносиле жртве.

Могуће је да има још много оваквих неистражених локалитета, с обзиром да је Пештер једна од највећих висоравни на свету са површином од 63км² највећим делом прекривен квалитетним тресетом. Окружује га чак седам планина- Јадовник, Златар, Озрен, Гиљева, Зилидар, Јавор и Голија, свака виша од 1500м, а сама Пештерска висораван има просечну надморску висину од 1150 метара. Ово пространство је богато пашњацима на које чобани изводе бројна стада оваца и крава. Од млека ових животиња се касније прави сјенички сир, који је један од првих асоцијација на овај крај. Сјенички сир је аутохтона врста сира, јаког укуса и изразито беле боје, а служи се уз друге производе који одликују овај крај, овчетину, димљену говедину и јагњетину. Приметно је одсуство свињских производа, а разлог за то је што велики део становника Пештера и околних градова(Сјенице, Тутина и Новог Пазара) чине становници муслиманске вероисповести.

Пештер

На самом Пештеру сусрећу се три националности- српска, бошњачка и на југу албанска. То становништво је на ове пределе донело оријенталну културу, која је са „староседелачком“ српском створила данас јединствену културу овог краја, која се најјасније огледа у традиционалним јелима. Овде се налази и најстарији споменик муслиманског присуства на овим просторима, џамија из 1704. године.

Ипак, пре исламизације и отоманског периода у рашкој области се рађала српска држава. О томе сведоче записи из XII века и већ поменути манастири и паганске богомоље. Недалеко од Пештера, надомак кањона Увца, смештен је и град Немањића. Ту је некада пролазио пут који је водио од Дубровника до Цариграда и био важна трговачка рута. Данас сећање на Рашку носи име рашког округа и варошице Рашке, док Пештер стоји као јединствен живи музеј историје српске државе.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Стипендије и програми – Штутгарт!

Универзитет у Штутгарту сваке године отвара конкурс за пуну стипендију двогодишњег мастер програма у областима инфраструктурног планирања и интегрисаног урбанизма и одрживог дизајна. Конкурс је намењен студентима из земаља у развоју, а финансира га Немачка служба за академску размену (DAAD).

За програм инфраструктурног планирања могу учествовати сви дипломирани студенти(тзв. bachelor degree). Пожељно је да та диплома буде из области инжењерства, архитектуре, или урбаног планирања, али могу учествовати и сви заинтересовани из сродних области, уколико их занимају поменути сектори. Неопходно је најмање две  године радног искуства, међутим, овај услов постоји само за стипендисте, за студенте које интересује овај програм, а финансирали би га из свог џепа, овај услов не важи. Још један од услова је знање енглеског и резултати стандардизованих тестова који би то доказали. Ово је потребно јер се цео програм одвија на енглеском језику. Број стипендиста је ограничен на 35. Предавања почињу октобру, а рок за слање пријаве је септембар, годину дана пре године у којој желите да започнете студирање.

ОССИ

Штутгарт, Немачка

Други стипендирани курс, интегрисани урбанизами одрживи развој је резултат сарадње између Универзитета у Штутгарту и Универзитета Аин Схамс из Каира. Они који заврше овај програм добиће две дипломе и имаће прилику да једну годину студирања проведу у Штутгарту, другу у Каиру. Такође, постоји и опција да се студирање заврши у само једним од ова два града, али то не покрива стипендија. Обзиром на интердисциплинарност програма, он обухвата студенте из разних области, архитектуре, антропологије и комуникација. Ипак, и овде је важно искуство и заинтересованост за поља покривена овим курсем, иако овде, за разлику од претходног програма није тачно наведено колико би то искуство требало да буде.

Студирање почиње средином октобра, а рок за аплицирање је средином фебруара исте године.

За оба програма, неопходно је учење немачког језика. То укључује онлајн часове пре одласка на студирање и часове са учитељем по доласку у Немачку. Стипендисти на месечном нивоу добијају 750 евра, плаћен превоз из матичне земље, џепарац за спровођење истраживања, здравствено осигурање и субвенције за ренту, уколико она превазилази одређени проценат од укупне стипендије. Додатни издатак који би студенти имали јесте плаћање административне и социјалне таксе од 170 евра по семестру.

Обзиром на недостатак жена и угрожених група у горенаведеним областима, ова стипендија се односи првенствено на њих.

Више информација о програму можете пронаћи на страници Универзитета у Штутгарту  и Немачке службе за академску размену.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
2 седмице ago Немачка , Праксе

Пракса у Представништву Привредне коморе Србије у Немачкој

Представништво Привредне коморе Србије у Немачкој позива српске студенте да се пријаве за стручну праксу!

Рад Представништва Привредне коморе Србије у Франкфурту огледа се у успостављању, одржавању и продубљивању сарадње српске и немачке привреде. Задаци Представништва:

  • Анализирање услове привређивања на тржишту Немачке
  • Информисање Комору о изменама привредних прописа Немачке
  • Давање предлога унапређења привредне сарадње две земље
  • Прибављање и размена информације о тржишним могућностима
  • Успостављање пословне контакте и организује пословне посете
  • Подстицање прилив страних инвестиција у Србији
  • Подстицање понуде робе и услуга српских фирми и подстицање привредне пропагандне
  • Организовање учешћа српских предузећа на различитим семинарима и симпозијумима
  • Учествовање у раду пословних савета, међународних комитета и комисија
  • Сарадња са државним институцијама, привредним удружењима и асоцијацијама
  • Сарадња са дипломатско-конзуларним службама Републике Србије
  • Сарадња са представничком мрежом српских предузећа у Немачкој

Услови и очекивања

Током праксе у Представништву студенти имају прилику да се активно укључе у спровођење најважнијих активности Представништва и на тај начин стекну бројна практична знања и вештине.

Од студената се очекује:

  • Високо знање немачког језика
  • Знање коришћења саставних програма пакета Microsoft Office
  • Изражене тимске вештине и висок степен одговорности
  • Поузданост у раду

Пракса се може обављати у следећим временским оквирима:

  • 4 недеље – 40 сати ангажмана недељно
  • 8 недеља – 20 сати ангажмана недељно
  • више од 8 недеља – обим недељног ангажмана се одређује након индивидуалног разговора

За праксу се могу пријављивати студенти свих факултета и смерова. Након завршене обављене праксе, студент ће добити потврду о обављеној пракси у Представништву Привредне коморе Србије!

Пријава

Заинтересовани студенти се могу пријавити достављањем следеће документације:

  • CV
  • Потврде о студирању на факултету у Немачкој или ван ње

Позив за обављање праксе је до даљњег отворен.

Своје пријаве студенти могу слати на следећу адресу електронске поште:  jugoslav.miskovic@pks.rs

Радујемо се вашим пријавама!

Франкфурт

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја