Вести

Разговарали смо са Тарасом Стојковићем

13.02.2017.

Разговарали смо са Тарасом Стојковићем, оснивачем ОССИ огранка у Аустралији, али вероватно свима много интересантнијем по томе што је пут свог образовања, како нижег тако и вишег, прошао на 4 континента. Од Србије преко Украјине, Канаде, Јамајке до Аустралије. Рођен је у Нигерији, али када је дошло време за основну школу, Тарас долази у Србију. Први разред основне школе је завршио у руској школи на Новом Београду. Већ тада је говорио и српски и руски језик, пошто му је мајка пореклом Рускиња а отац Србин. Крај четвртог разреда је завршио у Харкову, у Украјини јер, како каже , ‘’није изгледало да ће бомбардовање престати убрзо, а мама је рекла да се не може стати са школовањем’’.

На кратко ће се поново вратити у Србију, али ће га његов пут образовања повести на Јамајку. Након завршене основне школе, Тарас одлази у Канаду, Торонто где завршава Western Technical Commercial School и Grendforest Secondary School. У Торонту ће завршити и колеџ под називом  Humber institute of Technology and Advanced Learning, а након тога и факултет у Аустралији, на Голд Косту - Griffith University. Дипломски радови и у Канади и Аустралији су били везани за прочишћавање воде, а кроз исте радове је успео да прочисти воду путем соларне енергије, у Канади у флашици од 2 литра, а у Аустралији у акваријуму од 15 литара. Овај систем је био намењен за земље трећег света. За своју бизнис идеју освојио је треће место на Seliger International Forum-у у Москви. Сада је дипломирани инжењер грађевине, у пословном свету ПКС, маркетинг менаџер и продуцент Мис Србије и део организационог комитета за sochi2017.ru.

Свакако богата биографија са елементима који нису свакидашњи за један просечан CV са којим се послодавци сусрећу. На основу његове ‘’биографске предности’’ желели смо да нам Тарас открије шта је то што га је ипак вратило у Србију, јер статистика одласка младих доказује да Србија ипак и није најбоља понуда за њихово остваривање.

‘’У Србији има много квалитетних младих студената, који на жалост, због неповољних услова беже у иностранство и раде послове које никад можда не би радили у Србији. Желим да поделим своје искуство и знање стечено по свету и да инспиришем омладину, јер је чињеница да ако се само мало више удруже и себи поставе јасне циљеве, моћи ће да напредују и стварају. У иностранству ти много дају, али ти исто тако много и узму, али оно што је свакако боље је већи стандард и то што су земље уређеније, па постоји више могућности за остварење наших циљева. Самим тим могу и путовања да се приуште много лакше, да се доста тога види, упореди, искористе предности али и увиде, можда много објективније, мане, мада наравно да много тога може да се постигне и из Србије. Ја желим да млади оду и опробају живот у иностранству, па ће самим тим више заволети Србију. Овде пара нема и то је највећи проблем, али зато људи нису роботизовани и много су пријатнији и срећнији., што је у старту велика предност.’’

Пошто дуго ниси живео у Србији, по повратку, да ли су постојале ствари на које ниси навикао, па су представљале кочнице у још једном у низу адаптирања на нову средину ?

"Немам проблем навикавања. Живео сам на 4 континента и студирао у 5 држава разних нација и боја коже, тако да се адаптирам веома брзо. Нисам особа која мора да ради нешто само зато што ми принципи тако кажу, већ ако видим да је нешто напредовало или да је корисно, прихватим то одмах. Циљ ми је да напредујем и да будем окружен позитивним људима који су ствараоци и желе исто као и ја - себе и своје окружење да учине бољим. Тим и закључујем да немам проблем адаптирања, јер сам се прилагодио и тражим проблеме како би дао предлог да се исти реше."

Да ли можеш, макар на основу основне школе, да издвојиш предност нашег образовања у Србији? И шта је заправо мана образовног система овде ?

"Вредност је у томе што је основна школа знатно напреднија, свеобухватнија по томе што је обавезно учење и физике, биологије, хемије, док у иностранству то није пракса. Проблем је у томе што наше школе нису признате вероватно из других разлога, а то су што су се годинама поткупљивали наставници и професори док је било критично стање у држави. Иначе мислим да се чак и више учи у Србији, с тим што технологија на факултетима и основним и средњим школама заостаје. Мада су наша деца, можда и због тога мање роботизована и опширнијег размишљања, па бих ја то назвао више искоришћавање мане као предности."

Која је највреднија ствар коју си стекао током тог дугогодишњег путовања ?

"Најзначајнија ствар је упознавање људи различитих вера и делова света и различитих размишљања. То доста доприноси развоју и помаже човеку да размишља на отворенији начин. Самим тим сам научио нешто што се можда кроз књигу не може - научио сам шта значи сарадња, колегијалност, тимски рад и наравно толеранција. Похађао сам доста лидершип самита у Русији и Тајланду и кроз те кампове сам упознао људе који исто као ја желе да остваре позитивне промене у свету. У Аустралији ме је градоначелник Голд Коста изабрао као 1/10 међународних студената да представљам/заступам град и међународне студенте остатку света, а градоначелник Бризбејна ми је уручио похвалницу пријатељства за рад и допринос, што је за мене велика част!"

Да ли смо такво друштво да не маримо много за себе, свој и целокупан прогрес или нам само треба нека покретачка моћ, довољно јака мотивација да бисмо се окренули ка неким правим вредностима? Ти као 'повратник' вероватно доста објективније гледаш на то.

"Мислим да има много потенцијала у Србији, поред осталог мислим и на лепоту, јер сам тренутно у продукцијском тиму Мис Србије. Сматрам и да неке ствари, које су традиционално везане за друге земље, попут моде која је асоцијација за Француску, наше друштво може постати њихова колевка. На основу свог искуства стеченим кроз стална путовања и посете земаља различите структурне и друштвене уређености, као и степена развијености, схватио сам колика је важност размене ресурса на глобалном нивоу. А пре свега морамо ми једни друге да подстакнемо на међусобну сарадњу, јер само заједно можемо да напредујемо и тако искористимо сва расположива богатства која су ту у нама, јер су управо она највећа лепота која још увек неискоришћено чучи у нама."

 Тарас је током студија активно допринео раду наше организације, и на Летњој ОССИлацији 2015. године је проглашен за ОССИјевца године. Његово искуство са студија у Аустралији можете да прочитате овде.