Вести

„Stronger links, better opportunities: Networking of Serbian students in Germany“

06.12.2017.

У петак, 1. децембра 2017. године, у „Sirius Facilities“ конференцијском центру у Минхену је захваљујући иницијативи ГИЗ-а (Немачко удружење за интернационалну сарадњу/Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) у сарадњи са ОССИјем одржан догађај „Stronger links, better opportunities: Networking of Serbian students in Germany“ са циљем да повеже српске студенте у Немачкој и представи им значај међусобног умрежавања како за успешан ток њихових студија тако и за даљи развој њихових каријера у Републици Србији или иностранству.

 

 

Приликом отварања догађаја Маја Максимовић, доценткиња Филозофског факултета у Београду, и Каролина Лерш, представник ГИЗ-а у Немачкој, су пожелеле добродошлицу присутнима и истакле да је за програм „Миграције за развој“, у оквиру којег је и одржана ова манифестација, пре свега битно да се кроз размену искустава и идеја увиде потребе и афинитети студената како би им се пружила одговарајућа подршка у одржавању веза или при повратку у земљу матицу. С обзиром на то да су Маја Максимовић и Каролина Лерш један део својих студија провеле у иностранству да би се потом вратиле у своју државу и тамо допринеле даљем друштвеном развоју, студенти су добили јединствену прилику да разговарају са особама које су прошле кроз миграциони циклус и тако стекну представу о процесу повратка и реинтеграције у друштво у својој домовини.

Говор је одржао и Александар Љубомировић, председник ОССИ-ја, и том приликом указао на један од проблема са којим се Република Србија константно сусреће, а то је да државу годишње напусти око 12 000 младих и истакао да је процена ОССИ-ја да се у иностранству тренутно налази око 20 000 српских студената, који имају потенцијал да допринесу развоју Републике Србије. Цитирајући српског књижевног нобеловца председник ОССИ-ја је нагласио колико је важно градити мостове и везе са својом домовином и радити на сталном ојачавању истих и позвао све присутне и Владу Републике Србије да удруженим снагама раде на стварању бољих услова рада за младе стручњаке и тиме допринесу стварању нових перспектива за све грађане.

 

 

Након уводне добродошлице и представљања главног циља ове манифестације, Милица Ребић, координатор ГИЗ-овог одсека „Миграције и дијаспора“ у Србији, је заједно са Лерш детаљније представила глобални програм „Миграције за развој“ наводећи конкретне примере особа које су прошле кроз цео миграциони циклус. Студенти су на примерима особа из Непала, Етиопије и Колумбије могли да виде кроз које фазе пролази једна особа пре, током и после миграције као и да емиграција не значи нужно прекидање веза са домовином. Представљени су разни програми помоћу којих ГИЗ подржава младе који желе да се врате у своју земљу или одржавају везе са њом. Један од примера је програм „Returning experts“  кроз који ГИЗ пре свега саветује заинтересоване за повратак и информише их о тржишту рада у Србији пре него што их повеже са конкретним послодавцима.

Имајући увид у разлике између животног стандарда у Србији и у земљама Европске Уније, младима се у оквиру програма између осталог пружа и финансијска подршка у виду месечног додатка на локалну плату у трајању од 2 године. Циљ овог пројекта је да пружањем подршке младим академицима при повратку у Републику Србију и кроз њихово повезивање са локалним послодавцима створи услове за индивидуални развој младих као и за развој компанија у Републици Србији. Након 2 године, учесници програма могу да одлуче да ли ће остати у Србији или ће пак поново отићи у иностранство на даље усавршавање. Допринос својој држави је уз помоћ ГИЗ-а такође могуће дати и из иностранства. Ова организација наиме суфинансира пројекте из дијаспоре, врши неопходну методолошку обуку и пружа помоћ приликом пријављивања за реализацију пројеката као и повезивања са локалним структурама у Србији.

Отворен је и саветодавни центар „DIMAK" (Немачки информативни центар за миграције, запослење, образовање и каијеру) који суделује у реализацији пројеката који се односе само на сарадњу Немачке и Србије. Између осталог, студенти уз подршку ГИЗ-а у оквиру програма за краткорочни ангажман (од 3 недеље до 6 месеци) могу већ пре завршетка студија да се опробају на српском тржишту и локалним послодавцима пренесу своје знање стечено на европским институцијама. Том приликом ГИЗ обезбеђује осигурање, покрива путне трошкове, посредује код релевантних организација и све време током трајања ангажмана пружа финансијску подршку неопходну за живот у Србији.

 

 

Учесницима је кроз презентацију Милоша Симеуновића такође пружен увид у рад Српске академске мреже „Никола Тесла“, која је 2007. године основана у Штутгарту са циљем да држављанима Републике Србије олакша одржавање веза са матицом као и очување и ширење српске културе у дијаспори. Ова мрежа поред пружања подршке новодошлима у Штутгарт редовно реализује пројекте у сфери образовања и културе и указује на потенцијал особа са миграционим искуством за развој како земље порекла тако и земље у коју су стручњаци имигрирали.

 

 

После уводних презентација, направљена је пауза током које су студенти имали прилику да се међусобно боље упознају као и да остваре контакте са представницима организација које им могу пружити подршку за развој каријере у Србији или у Немачкој. Након тога учесници су подељени у радне групе како би могли да размене своја искуства, мишљења и планове у вези са умрежавањем студената, изградњом каријере на интернационалном нивоу и изазовима који се односе на повратак у Републику Србију. Овом приликом су обрађене четири теме: „The new age of student networks“, „Our interests as a common ground: interest based networks“, „Coming back to country of origin and role of networks for my career“, „My international career at glance: support form networks as an aspirational tool“. Студенти су првенствено унутар својих група дискутовали о овим темама да би потом своје резултате представили пленуму. Интерактивној радионици су се прикључили и представници Привредне коморе Србије, Александар Радовановић и Југослав Мишковић, који су након групног рада изнели могућност за заједничку сарадњу у виду праксе или сталног запослења у Привредној комори.

По завршетку манифестације студенти су још једном позвани да се међусобно повежу као и да се обрате организацијама које им могу пружити помоћ за остваривање њихових иницијатива, а они који су имали још времена на располагању су заједно отишли у обилазак једног минхенског Божићног вашара и тиме наставили заједничко дружење.