Мени
X
слика

ОССИ око света – Амстердамска прича!

ОССИ око света ове недеље доноси нове информације о студијама у Холандији, а из раговора са Невеном Врачар сазнаћете нешто више о образовном систему у Амстердаму, о стипендијама на Универзитету у Амстердаму и о Невениним искуствима.

Невена Врачар је рођена у Београду и има 21 годину. Завршила је Филолошку гимназију, одсек за класичне науке (старогрчки и латински језик). По завршетку средње школе сели се у Амстердам. С обзиром да је Социологија била једина Невенина жеља, а цео програм захтевао је знање холандског језика, Невена одлучује да паузира годину дана и посвети се учењу холандског, који је неопходан за бављење истраживачким радом након завршетка студија. Поред социологије, Невена воли да учи језике и да чита, а бави се и писањем; има колумну у једном студентском часопису и члан је комитета за интеграцију у ИСН-у где организује волонтирања за међународне студенте у циљу њихове интеграције и бољег упознавања Амстердама.

AMSTERDAM-Netherlands-1_0

 

ОССИ: Како се јавила идеја да студираш баш у Амстердаму?

Невена: Долазила сам овде често као мала јер ми један родитељ живи овде. Већ са шест-седам година сам се потпуно заљубила у овај град и увек сам имала жељу да останем дуже. Када је дошло време да се одабере факултет, било је лакше и практичније да дођем овде, него да се сналазим за папире у некој другој земљи, а уз то ми се и остварила и жеља из детињства. С обзиром да је Социологија била једино што сам желела да студирам, а програм постоји само на холандском, узела сам годину паузе како бих добила диплому Б2 из холандског језика и након тога сам почела да студирам.

ОССИ: Шта издваја Амстердам од других градова у Холандији?

Невена: Амстердам је, иако мали по неким уобичајеним схватањима ( 800 хиљада људи није баш много за данашње стандарде), један од највећих градова овде. Такође има и велики број међународних студената (између 5 и 10 хиљада, ако се не варам). У том смислу људи су навикли да се сусрећу са свим и свачим. Амстердам нуди понешто за сваког када је реч о концертима, свиркама, изложбама, изласцима и сл. Мислим да су мањи градови у Холандији уједно и конзервативнији  (у холандском контексту), поготово ако нема много странаца.

ОССИ: До какавих промена доводи студирање у иностранству?

Невена: Што се тиче личности код мене је било много одрастања и сазревања, не могу да судим да ли више или мање него у Београду јер тамо нисам студирала, али свакако да постоји тренутак када ниси на свом терену и када мораш да се снађеш иако не познајеш никога у непознатом граду. И то што мораш да градиш живот практично из почетка придодаје чињеници да мораш да се уозбиљиш. На мом факултету постоји велики број buddy програма који заиста помажу јер те повежу са неким ко већ дуже време живи овде и ко може да ти покаже како ствари функционишу и да ти да одређене смернице. Тренутно се тиме бавим и планирам да наставим да учествујем у томе јер знам колико је мени помогла девојка која ми је била buddy у првој години. С друге стране, кад прође та почетна фаза и кад се снађеш, студирање у Холандији може да ти буде једно од најлепших искустава у животу. Пружен ми је широк спектар могућности, а различити људи које сам упознала постали су ми незаменљиви. Селидба и живот у  страној земљи није, наравно пут за сваког, али живети неколико месеци у таквој средини је нешто што би можда свако требало да размотри.

ОССИ: Колико се разликује систем образовања у Холандији и у Србији?

Невена: Нисам сигурна како изгледа Социологија у Београду, али кад поредим своју средњу школу и факултет овде, имам осећај да сам много више препуштена себи да укључим мозак како бих написала рад или урадила испит, не само у смислу структуре, већ се често дешава да не постоји један коначан одговор и све се прихвата на основу аргументације и сл. Имам утисак да се образовање у Србији мало више заснива на памћењу конкретних информација што је понекад ограничавајуће, а у суштини није неопходно. Имам утисак да људи овде то некад забораве, јер дешавало ми се да људи на  вежбама не знају када је  почела трговина робовима преко Атлантика и пређе се преко тога и сл.

ОССИ: Како је текао процес прилагођавања новој средини?

Невена: Ја сам после годину дана учења холандског кренула на холандски смер, тако да је моје искуство мало другачије и дефинитивно компликованије него код других људи. На почетку ми је холандски био прилично лош и имала сам потешкоћа само да разумем шта се дешава око мене, а још више да покажем и пренесем тим људима ко сам ја. Имала сам такође мање прилика да се сретнем са међународним сутдентима, чија је прича слична мојој. Али све се средило у току првог семестра. Мислим да студенти са енглеских смерова немају проблема да се уклопе, с обзиром на то да је ISN (International student network) овде веома велика организација која организује понешто сваке недеље, као и Introduction week, где се људи упознају. А друго, UvA је јако велики Универзитет, и на енглеским смеровима увек има много људи, и пре свега много интернационалних студената, тако да мени лично делује као да свако може да нађе друштво по мери.

ОССИ: Шта би требало да знају студенти који желе да аплицирају за стипендију на UvA?

Невена: Не познајем никог лично ко стипендирано студира овде, нити сам ја стипендиста, али постоји неколико корисних сајтова на којим људи могу да нађу значајне информације.

http://www.uva.nl/en/education/master-s/scholarships–tuition/scholarships-and-loans/scholarships-and-loans.html

https://www.studyinholland.nl/scholarships

Претпостављам да сваки Универзитет на свом сајту има детаљно објашњење као функционише стипендирање.

ОССИ: Шта би посаветовала студенте који желе да наставе студије у иностранству?

Невена: Да пробају! Кућа ће их увек чекати, а студирање у иностранству може бити веома лепо искуство.

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја