Мени
X

Tags Archives: Francuska

слика
5 месеци ago ОССИ око света

Од Филолошке гимназије до париских улица!

У светлу данашње трибине Студирање у Францускојдоносимо Софијину причу из Париза.

  1. Зашто си се одлучила да студирање започнеш ван Србије?

    Донети одлуку о одласку из Србије ради студирања није нимало лако, али када сам се упознала са организацијом студија и свим могућностима које нуди један француски универзитет, нисам се дуго двоумила око своје наредне дестинације.

    2. Шта је, по твом мишљењу, главна предност коју има школовање у Француској у односу на оно у Србији?

    Студије у Француској су у много већој мери практичне. Предавања су често заснована на самосталном раду из ког произилазе знања и закључции на конкретним примерима –што се тиче мог смера –Информационе технологије и комуникација, то су одласци у позоришта, биоскопе, и честа гостовања великих стручњака из области о којој учимо на предавањима (новинари, социолози, научници)

  2. Често се као велика компликација спомиње процес сакупљања документације. Шта је било најтеже прикупити и колико раније треба да се започне сам тај процес?

    Најтеже долази по стизању у Француску а везано је за пријаву адресе и боравка у наредних годину дана, редови за чекање су увек дуги а процедуре нејасне.
    Како би све ишло уредним током требало би да се докумена прикупљају три месеца пре разговора за добијање студентске визе у Србији, и да се иста предају одмах по доласку у Француску.

  3. Која би била највећа сличност и разлика у односу на културу и људе у Француској и Србији?

    Французи су као народ веома љубазни и хоће квалитетно да угосте. Чини ми се да су доста опуштенији по питању свега, код њих све иде полако, без журбе и превелике бриге а та опуштеност уме често да ме изнервира.
    Културе и начин живота нам се разликују али је занимљиво што увек помно слушају о нашим обичајима и схватњима и увек су расположени да пробају српске специјалитете.

    5. Која би била твоја порука младима који размишљају о одласку на студије у иностранство?

Одлазак на студије у иностранство је велики корак о коме треба добро размислити. Препреке, борбе и изазови су увек бројни, али је искуство које се стиче свакако вредно тога.

 

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Под лупом – Фестивал музике у Француској!

Већ тридесет и шест година уназад, 21. јун у Француској не означава само почетак лета већ и велики Фестивал музике. Идеја о овом фестивалу настала је 1982. године а покренуло је Министарства културе под слоганом ,,Стварајте музику, Славите музику!’’  који је до данас непромењен.
Након што је идеја заживела у Француској, од 1985. преноси се у стотинак земаља на чак пет континената, где остварује подједнако значајан успех.

Рецепт за добар провод је увек исти: Уживајте у најкраћој ноћи у години и преплавите улице музиком! У читавој Француској постављају се сцене на којима наступају професионални и аматерски уметници а понајвише их има на трговима и баштама главног града. Најзначајније бине се налазе у вртовима Лувра, Института Арапског света, Луксембуршког парка и дуж обала Сене .

Оно што даје највећи шарм овом фестивалу су аматерске групе различитих стилова које се срећу по улицама целог Париза те се звуци џеза, рока, класичне или традиционалне музике могу чути на сваком кораку. Приступ свим концертима је потпуно бесплатан а специјално за ову прилику организује се јавни превоз који ради читаву ноћ по приступачним ценама.

Атмосфера са овог догађаја тешко да се може пренети речима те уколико се крајем јуна нађете у неком од делова Француске где се одржава тридесет и седми по реду Фестивал музике, без размишљања се препустите звуку и ритму долазећег лета.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
6 месеци ago Вести , Догађаји

Трибина о студирању у Француској!

Ускоро нам следи још једна ОССИ-јева трибина о студијама у иностранству, а говорићемо ни мање ни више него о Француској, земљи снова многих будућих студената!

Трибина о студирању у Француској одржаће се у четвртак 31. маја са почетком у 18:30 часова на Филолошком факултету у Београду у сали 22. Осим тренутних студената у Француској који ће са вама поделити искуство из прве руке, као партнер на трибини биће и француска агенција Campus France која се бави промоцијом француског високог школства и студијама у овој земљи.

Уколико сте заинтересовани да своје школовање наставите у земљи сирева и вина, било да желите да идете на основне, мастер или докторске студије, ова трибина је идеална прилика да чујете искуства али и више о самој процедури уписа и административних корака који вас очекују при самом одласку!

Да бисте присуствовали трибини неопходно је да потврдите своје присуство тако што ћете попунити овај кратак формулар.

Видимо се 31. маја на Филолошком факултету!

Подели на друштвеним мрежама:

слика

ОССИ око света – прича из Француске!

Када сада размишљам о кишним калдрмама и катедралама којима је опасано седиште Алиеноре Аквитанске, поносна сам што ово место могу да назовем својим студентским градом. Један значајан период мог даљег личног и професионалног развоја обележила је та размена. Након свега, остале су лепе слике, мирис кише који ме увек враћа у Декартов дом и зелено двориште.
Своје ипресије и искуства након шестомесечног боравка у Француској, за ОССИ, открива мастер филолог Драгана Јовановић.

ОССИ: Како си се одлучила за студирање у иностранству? Зашто баш Француска?
Драгана: Немогуће је открити тајне механизме по којима Француска вековима привлачи људе различитих профила к себи. (За)вођена једним таквим магнетизмом, и сама сам и дошла у место од кога ме у овом тренутку одваја два сата лета авионом, сат и по тежевеом и неких пола сата бусом до кампуса. Током студија сам тамо боравила лети, а једном очарана азурним плаветнилом, била сам решена да мастер упишем у средишњем делу Француске, ближе океану, у Поатјеу. Читав овај град одише средњевековном атмосфером. Тек понеки аутомобил француске производње паркиран у центру града враћа вас у садашњу епоху. А и тада вам се чини да је тај аутомобил само залутао анахронизам из будућности. Ту је и првобитни разлог мог доласка- Универзитет чији је камен темељац постављен још у 15. Веку. Одатле вас са платоа један Декарт, Рабле подсећају да су и они као и ви студирали овде.
Пратећи своју страст према књижевности, одабрала сам да цео мастер боравак проведем продубљујући своја знања из француске књижевности.Оно што из личног искуства данас могу да изјавим је да ми се чини да велики број Француза није свестан какав су дар њени књижевници изнедрили овом свету. Саме Французе сам сматрала нарочито срећним јер мисли једног Бодлера, Молијера или Жида могу пратити на свом матерњем језику. Било је понекад тешко не сажалити се на већину оних који о свом земљаку Флоберу знају тек понешто са Википедије (а о многим вредним писцима ни толико☺).

ОССИ: Који су услови и шта је било неопходно остварити приликом аплицирања?
Драгана: Најбитнији услови су стрпљење и добра информисаност. Е сад, јесу најбитнији, али не и једини. Ово кажем са помало горким осмехом. Једном кад добијете стипендију сачекаће вас административна ноћна мора, горачак и од Мићкове шалтеруше из Националног парка Србије. Најпре сам пратила конкурсе –они се налазе буквално свуда: на сајтовима факултета, при канцеларији за међународну сарадњу… Треба бити упоран и проверавати све информације и више пута. Услове конкурса треба пажљиво ишчитати, а захтевана документа уредно предати. Чињеница је да студирање у иностранству поред лепих ствари пре свега подразумева улазак у правни однос са иностраним елементом, а то што нисмо чланица ЕУ нам свакако не олакшава ствари. Ипак, колико год било захтевно, заиста нисам срела особу која је имала неуспеха са администрацијом јер су на факултету прилично организовани и спремни да вам љубазно изађу у сусрет . Оно што је мене лично мотивисало да прођем кроз тај административни пакао била је чињеница да сам осам месеци имала визу студента Француске, што је само по себи приивилегија чије размере схватите истог момента кад помало гордо изађете из амбасаде. Ипак, да бих около шетала са пасошем који ми је омогућавао скоро увек бесплатан улаз и без чекања, најпре сам морала и сама да се начекам, да прођем низ састанака, прочитам и потпишем мноштво уговора, а за многе ствари сам тек тада први пут чула. Није било једноставно, али уколико сте се наоружали стрпљењем и информацијама, реалне су шансе да ћете однети победу над тим. Признајем да нисам у том тренутку била тако стрпљива, али сам имала пријатеље који су ми помагали да лакше прођем све то. Ипак и поред таквих људи, дешавало ми се да опет изгубим по који битан папир, зато сада наглашавам значај стрпљења. Најбоље је све то схватити као чињеницу да у животу вољно или невољно ступамо стално у правне односе, тако да је ово само по себи добар правни курс за улазак у реалан живот.

32456685_2207724592578477_4161284613550899200_n

ОССИ: Какав је образовни систем у Фаранцуској?
Драгана: Што се образовног система тиче, имам само једну реч: разноврсност. С обзиром да се и ми водимо болоњским ситемом, сличне су обавезе студената и начин испитивања, али ћете на овом Универзитету имати могућност да слушате професоре из целог света са исто толико различитих специјалности. Они са све узбудљивим студијским програмом итекако мењају поглед на академско усавршавање Мени се нарочито допало што се у Француској можете опредилити између истраживачког и професионалног мастера. То је велика предност за оне који би да се баве практичним стварима, јер вас од самог почетка припремају кроз различите послове које обављате у оквиру мастер испитних задатака. Посредно везано за само образовање су и медијатеке и библиотеке на сваком делу града. Оне су ту да утоле и чак пробуде здраву дечију радозналост коју сви природно поседујемо, само су је неки ушушкали медијском успаванком данашњице. Дешавало се да изађем са другарицом на кафу, а да завршимо по читав дан у Медијатеци, увек изнова одушевљене изненађењима која нас тамо сачекају. Приступ медијатекама је бесплатан, а опремљене су тако да вам застане дах при самом улазу. Заиста је дивно знати да постоје места у коме вам сем добре воље није потребно ништа више уколико желите да оплемените свој дух.

ОССИ: Да ли је било тешко прилагодити се и шта ти је било најтеже?
Драгана: Након менталних турбуленција у авиону, на француско тло су ме заједно удруженим снагама сачекали Административна Сензибилизација, Културолошка Климатизација, са све Температурним Минусом. Овај последњи је итекако утицао на мој модни укус. Критеријум за шопинг свео се на додир који је једино испитивао густину вуне. А управо од овог периода се у мом вокабулару у недостатку креативније пронашла она клише калкирана синтагма –сигурна зона. Већина мојих тадашњих изјава и понашања карактеришу особу која још увек није освестила да се нашла ван познате зоне комфора. На тој територији важе помало другачија правила.Како сам ту упала не знајући за њих, неизбежно су се јавиле потешкоће и грешке, али је било правих пријатеља који су последице тих грешака ублажавали лековитим осмехом и духовитошћу.Додуше, први пут сам заиста схватила суштину те синтагме по повратку за Србију када су ми нааеродрому у десет увече јавили да је лет отказан услед штрајка радника. Оно што бих тада назвала катострофом, сада покушавам да заменим неким оригиналнијим изразом за коначан излазак из зоне комфора.

ОССИ: Лични утисци о студијама?
Драгана: Када сада размишљам о кишним калдрмама и катедралама којима је опасано седиште Алиеноре Аквитанске, поносна сам што ово место могу да назовем својим студентским градом. Један значајан период мог даљег личног и професионалног развоја обележила је та размена. Након свега, остале су лепе слике, мирис кише који ме увек враћа у Декартов дом и зелено двориште. Помислим на своју собу од девет квадрата која одавно није моја, на драге људе са којима ми се на кратко укрстио пут и са питањем да ли ћемо се икада опет срести. Али одговор на то питање и није од посебне важности, јер су ти људи већ одиграли најважнију улогу у мом животу. Изнад свега, ту су и важне лекције. И музика са клавира на станици док чекамо воз чијим мелодијама је Уна давала оригиалну сентименталност. Једног јутра су поспане путнике на СНЦФ-у разбудиле живе ноте клавира наше Тамо далеко. Тек толико да подсетимо и себе и остале да нас је земља, као некада Теслу и Пупина, послала даље. Свега лепог било је у изобиљу: и предавања светских професора на мноштво узбудљивих тема, спортске, културне активности, изласци, путовања и вожња бициклом по багет и кроасане ујутру. И време као такво. Овде се дан гаси након десет увече. Као да и оно жели тиме да вам поручи да је успорило свој ход како бисте пригрлили своју младост, обогатили је у потпуности и овом свету дали неки свој оригинални израз попут Декарта. Неко то схвати пре, неко касније.

32506433_2207724499245153_5368465646893924352_n

ОССИ: Твој савет и препорука за све оне који би волели да се опробају у студирању у иностранству?
Драгана: Иако себе не сматрам најпозванијом за саветовање, ипак су се сва дешавања на том путу преточила у вредну лекцију коју бих могла да сажмем у једну реченицу: Не опирати се променама, пригрлити сва искуства која наилазе као изазове, јер је и лоше искуство боље од самозаваравања да се крећемо утабаном и сигурном стазом. Тако нешто не постоји. Али све је то много лепше већ написао Мика Антић у Неповратној песми:
„( …) па и ако се позлатиш,
Ил’ све тешко горко платиш,
Увек иди само напред (…)“.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Живот у Туру

Тур је студентски град на западу Француске који броји око 130 000 становника. Познат је као град уметности и историје, и налази се под заштитом УНЕСКО-а. Осим несвакидашње архитектуре, овај град нуди широк спектар студија због чега сваке године има преко 30 000 ученика из различитих крајева.

Универзитет у Туру, Франсоа Рабле, познат је по 35 различитих домена основних студија и 90 мастер програма. Од изучавања правних до изучавања медицинских наука, преко друштвених, економских и природних, овај студентски ценар оправдано је један од траженијих у Француској.
Састоји се из 4 кампуса на различитим крајевима града, што Тур чини врло динамичним јер су на сваком кораку другачији догађаји и окупљања.

Оно што треба посетити преко дана је катедрала Saint-Gatien, један од заштитних знакова града, и улице око ње које датирају још из средњег века. У пролеће је посебно лепа ботаничка башта  која се налази преко пута Медицинског факултета и острво Симон на Лоари.  Недалеко од Тура су и незаобилазни дворци Лоаре, за чији је обилазак потребно више дана а Париз је на само сат времена возом.

Најпознатије место где студенти излазе је трг Plumereau (Place Plumereau) који је сврстан у једно од најлепших места за излазак у читавој Француској, са великим бројем барова и ноћних клубова.

За живот у Туру потребно је издвојити око 350€ месечно за стан али постоји могућност добијања новчане помоћи за смештај (APL). Станове није тешко наћи ако се траже на време, тачније неколико месеци пре доласка. Јавни превоз састоји се из 32 аутобуске и трамвајске линије а месечна карта за студенте је 27€. Осим тога у граду има 1200 бицикала који су доступни свима по ниским ценама.

Због свих могућности које Тур нуди, сврстан је у 10 најбољих универзитетских центара у Француској, и управо је то разлог великог броја задовољних ученика и чест избор студената на Ерасмус програму.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
7 месеци ago Вести , Догађаји

Окупљање ОССИјеваца у Француској!

Потреба за унапређењем структуре већ постојећег огранка ОССИ Париз у ОССИ Француска постоји већ дуже време, у циљу обједињавања српских студената у читавој Француској, а прави моменат за преиначење било је окупљање, одржано 30. априла у 19 часова у Српском културном центру у Паризу.

Сам догађај је допринео упознавању чланова и гостију (којих је било оквирно око педесет) са новим водећим Одбором, који је организвао горепоменути догађај. Одбор руководе Јован Недељковић (студент економије на Универзитету Сорбона) и Андреј Ковачић (студент политичких наука на Универзитету Колумбија) на месту председника Одбора, Вања Божић (студент економије на Универзитету Сорбона) на месту секретара и Јован Стојановић (студент економије на Универзитету Сорбона) као благајник огранка ОССИ Француска.

Циљ новог Одбора јесте подизање огранка на виши ниво, план организовања пројеката који би олакшавали српским студентима тражење послова као и многобројна будућа окупљања.

Догађај је био пропраћен музичким програмом уз пијанисткињу Ању Радиновић и сопрано Софију Петровић, која активно наступа у опери. Након тога, излагали су се претходни и будући ОССИ пројекти и планови. Званични програм се завршио у 22 часа, док се дружење наставило у оближњем бару.

 

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја