Мени
X

Tags Archives: иностранство

слика

Стипендија за мастер програм – Универзитет у Л’Аквили (Италија)

Универзитет у Л’Аквили додељује 14 стипендија за мастер студије студентима који потичу из земаља које нису чланице Европске уније. Области које се стипендирају су:

  • математика
  • информатика
  • инжињерство
  • физика.

Предвиђено је да програм траје десет месеци. При аплицирању је потребно да се приложи сертификат о знању енглеског језика, јер се на њему изводи настава.

Рок за пријаву је 25. јун. Студенти који буду примљени на овај програм добијаће 850 евра месечно током трајања програма.

Више информација, као и пријавни формулар можете пронаћи на линку, а овде можете видети и искуство једног страног студента који студира на овом универзитету.

Универзитет у Л’Аквили постоји од 1952. године. Данас школује скоро 18 хиљада студената на 64 програма на основним студијама и 8 на постдипломским. Л’Аквила је управни центар покрајине Абруцо. 

Подели на друштвеним мрежама:

слика
3 месеца ago Вести , Догађаји

Трибина о студирању у Француској!

Ускоро нам следи још једна ОССИ-јева трибина о студијама у иностранству, а говорићемо ни мање ни више него о Француској, земљи снова многих будућих студената!

Трибина о студирању у Француској одржаће се у четвртак 31. маја са почетком у 18:30 часова на Филолошком факултету у Београду у сали 22. Осим тренутних студената у Француској који ће са вама поделити искуство из прве руке, као партнер на трибини биће и француска агенција Campus France која се бави промоцијом француског високог школства и студијама у овој земљи.

Уколико сте заинтересовани да своје школовање наставите у земљи сирева и вина, било да желите да идете на основне, мастер или докторске студије, ова трибина је идеална прилика да чујете искуства али и више о самој процедури уписа и административних корака који вас очекују при самом одласку!

Да бисте присуствовали трибини неопходно је да потврдите своје присуство тако што ћете попунити овај кратак формулар.

Видимо се 31. маја на Филолошком факултету!

Подели на друштвеним мрежама:

слика
3 месеца ago Како преживети?

Стрпљењем до чешке визе

Процедура за визу је обавезан административан корак ка коначном одласку на студије у иностранство. Иако је студенти увек нерадо дочекају, она је обавезна и мора да се испоштује јер у супротном, казне могу бити изразито високе.

Уколико планирате да школовање наставите у Чешкој, ова процедура је такође неизоставна, али захтева можда више стрпљења него код других држава.  Чешка је позната по ригорозној и помало нелогичној администрацији за коју треба имати само стрпљења.

Тип визе који углавном траже студенти јесте дугорочна (D) виза за коју постоји и посебан систем заказивања. С обзиром на чињеницу да се на чешку визу чека минимум два па чак и три месеца, јако је важно да се термин закаже доста унапред, јер ћете у супротном имати проблем да је подигнете. 

Заказивање термина за визу врши се путем мејла на visa_belgrade@mzv.cz и један мејл важи искључиво за једног подносиоца сем у случају да је особа малолетна. У мјелу морају да стоје лични подаци, сврха добијања визе (студирање у овом случају) као и број путне исправе са контакт информацијама подносиоца захтева. Састанак је такође могуће заказати и телефонским путем петком од 9:00 до 11:00 часова. 

За више информација о заказивању термина: 

https://www.mzv.cz/belgrade/sr/vize_i_aktuelnosti/informacije_o_vizama/visapoint/zakazivanje_termina_za_predaju_zahteva.html

У прилогу мејла мора такође да стоји скенирана прва страна путне исправе са личним подацима као и документ који потврђује сврху подношења захтева за визу (потврда о упису на факултет). 

Докуемнтација која се тражи на самом састанку је: попуњен формулар за подношење захтева, фотографије, потврда о смештају, потврде о финансијским средствима за период студирања као и потврде о некажњавању (издаје их полицијска управа). 

Формулар и остала докуемнтација за потребе визе:

https://www.mzv.cz/belgrade/sr/vize_i_aktuelnosti/informacije_o_vizama/dugorocne_vize_i_boravisne_dozvole/dugorocna_viza_studije_boravak_u_banji.html

Уколико је са документацијом све у реду следи период чекања који траје минимум два месеца, ако не и дуже. Амбасада ће контактирати подносица уколико постоји неки проблем у документацији или уколико им је потребан још неки додатни документ. 

Потврду о добијању визе подносилац ће добити на мејл након извесног времена и на дан подизања визе треба да понесе потврду о плаћеном здравственом осигурању јер без њега неће моћи да је подигне. 

Након доласка у Чешку, држављани ван Европске Уније имају рок од 3 дана да се јаве локаној имигрантској полицији где ће попунити један кратак захтев како би технички визу валидирали. У полицију треба понети потврду о упису на факултет као и уговор о смештају. Треба се припремити да у полицији ниво енглеског није на завидном нивоу, те ако не говорите чешки може да буде проблема у комуникацији. Редови за чекање у полицији су јако велики и ако настављате студије у Прагу конкретно, најбоље је да дођете што раније ујутру. Уколико не одрадите ову обавезну проецдуру у року од три дана већ закасните, платићете казну. 

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ ЧЕШКЕ У БЕОГРАДУ:  https://www.mzv.cz/belgrade/sr/index.html

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ: https://www.mzv.cz/jnp/en/index.html

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ И ИМИГРАНТСКА ПОЛИЦИЈА: http://www.mvcr.cz/mvcren/article/contacts-alien-police-alien-police.aspx

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Студирање у Ослу!

Ако планирате да се једнога дана нађете под норвешким небом, прошараним светлом ауроре бореалис, и ту започнете или наставите своје студије, ево потребних информација.

Услови за студије
Да би сте уопште аплицирали, морате испунити критеријуме које одређује НОКУТ (The Norwegian Agency for Quality Assurance in Education). Дакле, очекује се да поседујете квалификације и знања из предмета и области баш као и Норвежани. Потребне критеријуме можете наћи овде: Nokaut.no.
Дипломе и документа који нису на норвешком, енглеском, данском или шведском језику морају бити преведени код овлашћеног преводиоца, са ове листе: Members of the Association of Government Authorized Translators in Norway.

Основни предуслов за упис на основне академске студија је да диплома средње школе мора да задовољава норвешке стандарде. Уколико постоје додатни пријемни испити, везани за конкретну област коју желите да студирате – најбоље је да се на време обавестите како су они тачно конципирани и шта се конкретно тражи.
Уколико студирате на енглеском, потребно је да имате сертификат о положеном ИЕЛТС испиту. Ако студирате на норвешком – постоји могућност да вам факултет организује двосеместрално учење језика.

Упис на основне студије страних студената је углавном између 1. децембра и 15. марта. Наравно, није на одмет проверити тачно време уписа са факултетом који уписујете. Страним студентима је омогућено бесплатно студирање на државним факултетима. Једино се плаћа уписна такса, која се креће од 300 до 600 норвешких круна. Трошкови аплицирања за визу су око 200 евра (1100 норвешких круна). Потребно је предати две фотографије, пасош, потврду о пријему на норвешки факултет и потврду о адреси на којој ћете боравити у Норвешкој. Неопходно је такође приложити доказ (извод из банке) о поседовању 10.000 евра по години студија.

Постоје стипендије за које можете аплицирати, које могу у великој мери да покрију трошкове живота у Норвешкој. Они обично износе од 1000, до скоро 2000 евра месечно. Међутим, ове стипендије се по правилу додељују за постдипломске студије, док се они који су уписали основне академске студије морају сналазити на друге начине –  подизањем студентских кредита, које није лако добити, и обављањем привремених послова у оквиру кампуса или ван њега. Најпопуларније организације преко којих наши студенти добијају стипендије за наставак школовања у Норвешкој су Ерасмус Мундус, Нордплус, НОМА и ЕЕА. За програме ових фондација кандидати се пријављују обично годину дана унапред, у зависности од програма за који су заинтересовани.

Смештај
Најповољнији смештај је у студентским домовима. Цена за њега се креће око 250 евра месечно. Студенти обично живе сами у собама, док се кухиње и купатила деле.

Исхрана
Најповољнија исхрана је у студентским кантинама, где је цена једног оброка око 2 евра.

Студентске организације
Постоје разне студентске организације које се баве различитим питањима, као што су помоћ при смештају, заштита права студената и сл. Чланство у овим организацијама кошта од 40 до 80 евра по семестру.

Norveška1

Универзитет у Ослу
Универзитет у Ослу је основан давне 1811. године. Састоји се из 8 факултета. То су: медицински, стоматолошки, правни, теолошки, филолошки, математички, природно-научни и друштвено-научни. Овај универзитет је водећа високообразовна и истраживачка установа у Норвешкој. Спада у 100 најбољих универзитета на свету. Пет добитника Нобелове награде се школовало на Универзитету у Ослу. Као непрофитни државни истраживачки центар, Универзитет у Ослу има широк приступ јавним финансијама, па су лабораторије, кабинети, библиотеке и сл. врхунски опремљене, што гарантује висок квалитет студија. У оквиру овог универзитета постоје 52 студијска програма за мастер и 8 за докторске студије, који се могу пратити и на енглеском језику.

У Ослу се такође налази и Виша школа за архитектуру, урбанизам и дизајн, као и Музичка aкадемија.

Детаљније информације о условима за упис основних и мастер студија у Норвешкој можете наћи овде: http://www.samordnaopptak.no/info/english/

Уколико смо вас заинтересовали за студије у Норвешкој, понуду свих њихових факултета можете погледати овде: www.studyinnorway.no.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
3 месеца ago Времеплов

Времеплов – Павле Савић

Реткима јепознато да је Србија „за длаку“ пропустила да поред Андрића, у уџбенике упише име још једног нобеловца, Павла Савића, човека заслужног за откриће нуклеарне реакције, касније познате као фисија.  Пут овог научника започиње у Солуну 1909.

Тамо проводи прве године живота, а основно и средње образовање завршава у Београду и Пожаревцу. У Београду затим уписује Катедру за физичку хемију, где,касније, као одличан студент, добија место асистента. Ту се не задржава дуго, јер се сукобљава са шефом катедре Милојем Стојиљковићем. Већ тада се видело да је то човек који говорионоштомисли, не марећи да ли ћесесупротставитинекоме. Та особина га је пратила цео живот и увелико је заслужна за исписивање његове биографије. Испоставило се да ће кавга са Стојиљковићем бити прекретница у Савићевом животу. Убрзо, као изузетан студент, добија позив од професора Драгољуба Јовановића са Медицинског факултета, да ради као његов асистент на катедри за физику. Јовановић је био дугогодишњи сарадник прве добитнице Нобеловог лауреата, Марије Кири и њеног Института за радијум. Увидевши таленат младог Савића, успева да му обезбеди стипендију француске владе за школовање у трајању од шест месеци. Тај период се продужио на пет година, током којих је он, уз сарадњу са Иреном Жолио-Кири(и сама добитница Нобелове награде), ћерком Марије и Пјера Кирија, достигао врхунац свог истраживачког рада. Рад из 1938, који потписују Савић и Жолио-Кири о дејству неутрона на тешка језгра, сматра се прекретницом у открићу нуклеарне фисије. Познати немачки физичар Ото Хан и његов сарадник Фриц Штрасман,по његовом издавању оспоравају овај рад, називајући налазе „немогућим и погрешним“, али сугодину дана касније моралида опозовусвоје речи и признајурезултате до којих су дошли српскинаучники францусканаучница.

Павле Савић

Исте године, било је извесно да ће Савић и Жолио-Кири бити добитници Нобелове награде, али почињеДруги светски рат, за време ког се ова награда није додељивала. Пет година касније, 1944, Ото Хан добија ову награду за доказ једне од хипотеза француско-српског двојца, а у томе је вероватно улогу играла и политичка ситуација. Французи ово још увек сматрају великом неправдом. Савић је у то време већ био протеран из Француске као страни држављанин, иако се био пријавио за фронт као добровољац. Враћа се у Београд ономе чему је остао веран, предавању. Постаје професор физичке хемије на Фармацеутској катедри. Исте године, као Титов пријатељ, постаје члан Комунистичке партије Југославије. Током рата био је шифрант и везиста Врховног штаба и затим потпредседник АВНОЈ-а. Са високих функција смењен је већ 1943. јер се, према причи, замерио Титовој љубавници речима да „храни псе месом, док војници гладују“. Језик га је још једном коштао функције, али му опет није требало много времена да то превазиђе и напредује. Пред крај рата Тито га шаље у Москву, где је радио на Институту за физичке проблеме Академије наука СССР као сарадник нобеловца др Пјотра Леодоновича Капица, једногод најзаслужнијих за стварање совјетске атомске бомбе. Тито га током званичне посете 1946. позива да се врати у Југославију, што он и чини наредне године. Југославија је у то време била је једна од пет највећих нуклеарних сила на свету(уз САД, СССР, Француску и Уједињено краљевство). Стога Тито одлучује да је време да се у Београду изгради један Институт за нуклеарне науке и тако од 1947. Савић надгледа изградњу Института за нуклеарне науке у Винчи, тада назван Институт „Борис Кидрич”. Од 1960-1966. руководи Институтом као директор, када изненада даје неопозиву оставку, опет јер се није бојао да своје мишљење супротстави плановима Владе. Од свих функција задржава само ону,којом је и започео каријеру- факултетску.

Био је члан САНУ од 1948, а и њен председник од 1971-1981. Тада је говорио: „Прихватио сам да будем председник САНУ јер желим да се научно-истраживачки рад приближи индустрији, да она користи резултате тог рада и да научници не морају стално да доказују да раде нешто корисно. Досадило ми је да се сваког дана извињавам што се бавим научним радом”.

Његова истраживања су се користила у оквиру пројекта „Менхетн” у САД-у, који је довео до развоја прве атомске бомбе. Савић током 1968. борави у Хирошими, што га наводи да изјави да жали што се његово име доводи у везу са открићем фисије.

Умире у Београду 1994. и по сопственој жељи бива сахрањен у породичној гробници.

Заслужује да остане упамћен као човек који се борио за оно у шта је веровао, покорно стојећи уз своје ставове, као научник, професор, оснивач као и по залагању за боље образовање и студенте.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

ОССИ око света – прича из Француске!

Када сада размишљам о кишним калдрмама и катедралама којима је опасано седиште Алиеноре Аквитанске, поносна сам што ово место могу да назовем својим студентским градом. Један значајан период мог даљег личног и професионалног развоја обележила је та размена. Након свега, остале су лепе слике, мирис кише који ме увек враћа у Декартов дом и зелено двориште.
Своје ипресије и искуства након шестомесечног боравка у Француској, за ОССИ, открива мастер филолог Драгана Јовановић.

ОССИ: Како си се одлучила за студирање у иностранству? Зашто баш Француска?
Драгана: Немогуће је открити тајне механизме по којима Француска вековима привлачи људе различитих профила к себи. (За)вођена једним таквим магнетизмом, и сама сам и дошла у место од кога ме у овом тренутку одваја два сата лета авионом, сат и по тежевеом и неких пола сата бусом до кампуса. Током студија сам тамо боравила лети, а једном очарана азурним плаветнилом, била сам решена да мастер упишем у средишњем делу Француске, ближе океану, у Поатјеу. Читав овај град одише средњевековном атмосфером. Тек понеки аутомобил француске производње паркиран у центру града враћа вас у садашњу епоху. А и тада вам се чини да је тај аутомобил само залутао анахронизам из будућности. Ту је и првобитни разлог мог доласка- Универзитет чији је камен темељац постављен још у 15. Веку. Одатле вас са платоа један Декарт, Рабле подсећају да су и они као и ви студирали овде.
Пратећи своју страст према књижевности, одабрала сам да цео мастер боравак проведем продубљујући своја знања из француске књижевности.Оно што из личног искуства данас могу да изјавим је да ми се чини да велики број Француза није свестан какав су дар њени књижевници изнедрили овом свету. Саме Французе сам сматрала нарочито срећним јер мисли једног Бодлера, Молијера или Жида могу пратити на свом матерњем језику. Било је понекад тешко не сажалити се на већину оних који о свом земљаку Флоберу знају тек понешто са Википедије (а о многим вредним писцима ни толико☺).

ОССИ: Који су услови и шта је било неопходно остварити приликом аплицирања?
Драгана: Најбитнији услови су стрпљење и добра информисаност. Е сад, јесу најбитнији, али не и једини. Ово кажем са помало горким осмехом. Једном кад добијете стипендију сачекаће вас административна ноћна мора, горачак и од Мићкове шалтеруше из Националног парка Србије. Најпре сам пратила конкурсе –они се налазе буквално свуда: на сајтовима факултета, при канцеларији за међународну сарадњу… Треба бити упоран и проверавати све информације и више пута. Услове конкурса треба пажљиво ишчитати, а захтевана документа уредно предати. Чињеница је да студирање у иностранству поред лепих ствари пре свега подразумева улазак у правни однос са иностраним елементом, а то што нисмо чланица ЕУ нам свакако не олакшава ствари. Ипак, колико год било захтевно, заиста нисам срела особу која је имала неуспеха са администрацијом јер су на факултету прилично организовани и спремни да вам љубазно изађу у сусрет . Оно што је мене лично мотивисало да прођем кроз тај административни пакао била је чињеница да сам осам месеци имала визу студента Француске, што је само по себи приивилегија чије размере схватите истог момента кад помало гордо изађете из амбасаде. Ипак, да бих около шетала са пасошем који ми је омогућавао скоро увек бесплатан улаз и без чекања, најпре сам морала и сама да се начекам, да прођем низ састанака, прочитам и потпишем мноштво уговора, а за многе ствари сам тек тада први пут чула. Није било једноставно, али уколико сте се наоружали стрпљењем и информацијама, реалне су шансе да ћете однети победу над тим. Признајем да нисам у том тренутку била тако стрпљива, али сам имала пријатеље који су ми помагали да лакше прођем све то. Ипак и поред таквих људи, дешавало ми се да опет изгубим по који битан папир, зато сада наглашавам значај стрпљења. Најбоље је све то схватити као чињеницу да у животу вољно или невољно ступамо стално у правне односе, тако да је ово само по себи добар правни курс за улазак у реалан живот.

32456685_2207724592578477_4161284613550899200_n

ОССИ: Какав је образовни систем у Фаранцуској?
Драгана: Што се образовног система тиче, имам само једну реч: разноврсност. С обзиром да се и ми водимо болоњским ситемом, сличне су обавезе студената и начин испитивања, али ћете на овом Универзитету имати могућност да слушате професоре из целог света са исто толико различитих специјалности. Они са све узбудљивим студијским програмом итекако мењају поглед на академско усавршавање Мени се нарочито допало што се у Француској можете опредилити између истраживачког и професионалног мастера. То је велика предност за оне који би да се баве практичним стварима, јер вас од самог почетка припремају кроз различите послове које обављате у оквиру мастер испитних задатака. Посредно везано за само образовање су и медијатеке и библиотеке на сваком делу града. Оне су ту да утоле и чак пробуде здраву дечију радозналост коју сви природно поседујемо, само су је неки ушушкали медијском успаванком данашњице. Дешавало се да изађем са другарицом на кафу, а да завршимо по читав дан у Медијатеци, увек изнова одушевљене изненађењима која нас тамо сачекају. Приступ медијатекама је бесплатан, а опремљене су тако да вам застане дах при самом улазу. Заиста је дивно знати да постоје места у коме вам сем добре воље није потребно ништа више уколико желите да оплемените свој дух.

ОССИ: Да ли је било тешко прилагодити се и шта ти је било најтеже?
Драгана: Након менталних турбуленција у авиону, на француско тло су ме заједно удруженим снагама сачекали Административна Сензибилизација, Културолошка Климатизација, са све Температурним Минусом. Овај последњи је итекако утицао на мој модни укус. Критеријум за шопинг свео се на додир који је једино испитивао густину вуне. А управо од овог периода се у мом вокабулару у недостатку креативније пронашла она клише калкирана синтагма –сигурна зона. Већина мојих тадашњих изјава и понашања карактеришу особу која још увек није освестила да се нашла ван познате зоне комфора. На тој територији важе помало другачија правила.Како сам ту упала не знајући за њих, неизбежно су се јавиле потешкоће и грешке, али је било правих пријатеља који су последице тих грешака ублажавали лековитим осмехом и духовитошћу.Додуше, први пут сам заиста схватила суштину те синтагме по повратку за Србију када су ми нааеродрому у десет увече јавили да је лет отказан услед штрајка радника. Оно што бих тада назвала катострофом, сада покушавам да заменим неким оригиналнијим изразом за коначан излазак из зоне комфора.

ОССИ: Лични утисци о студијама?
Драгана: Када сада размишљам о кишним калдрмама и катедралама којима је опасано седиште Алиеноре Аквитанске, поносна сам што ово место могу да назовем својим студентским градом. Један значајан период мог даљег личног и професионалног развоја обележила је та размена. Након свега, остале су лепе слике, мирис кише који ме увек враћа у Декартов дом и зелено двориште. Помислим на своју собу од девет квадрата која одавно није моја, на драге људе са којима ми се на кратко укрстио пут и са питањем да ли ћемо се икада опет срести. Али одговор на то питање и није од посебне важности, јер су ти људи већ одиграли најважнију улогу у мом животу. Изнад свега, ту су и важне лекције. И музика са клавира на станици док чекамо воз чијим мелодијама је Уна давала оригиалну сентименталност. Једног јутра су поспане путнике на СНЦФ-у разбудиле живе ноте клавира наше Тамо далеко. Тек толико да подсетимо и себе и остале да нас је земља, као некада Теслу и Пупина, послала даље. Свега лепог било је у изобиљу: и предавања светских професора на мноштво узбудљивих тема, спортске, културне активности, изласци, путовања и вожња бициклом по багет и кроасане ујутру. И време као такво. Овде се дан гаси након десет увече. Као да и оно жели тиме да вам поручи да је успорило свој ход како бисте пригрлили своју младост, обогатили је у потпуности и овом свету дали неки свој оригинални израз попут Декарта. Неко то схвати пре, неко касније.

32506433_2207724499245153_5368465646893924352_n

ОССИ: Твој савет и препорука за све оне који би волели да се опробају у студирању у иностранству?
Драгана: Иако себе не сматрам најпозванијом за саветовање, ипак су се сва дешавања на том путу преточила у вредну лекцију коју бих могла да сажмем у једну реченицу: Не опирати се променама, пригрлити сва искуства која наилазе као изазове, јер је и лоше искуство боље од самозаваравања да се крећемо утабаном и сигурном стазом. Тако нешто не постоји. Али све је то много лепше већ написао Мика Антић у Неповратној песми:
„( …) па и ако се позлатиш,
Ил’ све тешко горко платиш,
Увек иди само напред (…)“.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Живот у Туру

Тур је студентски град на западу Француске који броји око 130 000 становника. Познат је као град уметности и историје, и налази се под заштитом УНЕСКО-а. Осим несвакидашње архитектуре, овај град нуди широк спектар студија због чега сваке године има преко 30 000 ученика из различитих крајева.

Универзитет у Туру, Франсоа Рабле, познат је по 35 различитих домена основних студија и 90 мастер програма. Од изучавања правних до изучавања медицинских наука, преко друштвених, економских и природних, овај студентски ценар оправдано је један од траженијих у Француској.
Састоји се из 4 кампуса на различитим крајевима града, што Тур чини врло динамичним јер су на сваком кораку другачији догађаји и окупљања.

Оно што треба посетити преко дана је катедрала Saint-Gatien, један од заштитних знакова града, и улице око ње које датирају још из средњег века. У пролеће је посебно лепа ботаничка башта  која се налази преко пута Медицинског факултета и острво Симон на Лоари.  Недалеко од Тура су и незаобилазни дворци Лоаре, за чији је обилазак потребно више дана а Париз је на само сат времена возом.

Најпознатије место где студенти излазе је трг Plumereau (Place Plumereau) који је сврстан у једно од најлепших места за излазак у читавој Француској, са великим бројем барова и ноћних клубова.

За живот у Туру потребно је издвојити око 350€ месечно за стан али постоји могућност добијања новчане помоћи за смештај (APL). Станове није тешко наћи ако се траже на време, тачније неколико месеци пре доласка. Јавни превоз састоји се из 32 аутобуске и трамвајске линије а месечна карта за студенте је 27€. Осим тога у граду има 1200 бицикала који су доступни свима по ниским ценама.

Због свих могућности које Тур нуди, сврстан је у 10 најбољих универзитетских центара у Француској, и управо је то разлог великог броја задовољних ученика и чест избор студената на Ерасмус програму.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Како преживети процедуру добијања студентске визе у Холандији?

У последње време Амстердам постаје све интересантнији и привлачнији град за студирање, и то не само ради историје и забаве у граду, већ и због фантастичних студијских програма и могућности. Како за студенте из Србије увек важе посебни, мало компликованији процеси за добијање студентске визе, у даљем делу текста објашњени су услови, комплетна процедура као и потребна документација.

Одакле кренути уколико сам примљен/а на факултет? Колико је тешка заврзлама добијања студентске визе?

  • Услови и рокови

Када сте уврштени у свој студијски програм на универзитету, требате започети вашу пријаву за улазну визу и боравишну дозволу. Универзитет у Амстердаму ће обрадити апликацију за издавање боравишне дозволе за потребе студирања у ваше име. Због тога није неопходно да се обратите Одељењу за имиграцију и натурализацију (ИНД), осим ако намеравате затражити дозволу боравка за друге сврхе осим студирања (нпр. Спајање породице). Имајте на уму да, док факултет асистира са формалностима боравка, ваша законска резидентност остаје ваша властита одговорност.

Поступак може трајати неколико месеци. Ваша виза мора бити одобрена пре почетка вашег програма (1. фебруара или 1. септембра). Дозволе боравишне дозволе издају се током трајања номиналног студијског програма плус три месеца.

50% минимални праг: По закону сваке године треба да постигнете најмање 50% кредита вашег студијског програма. Уколико не постигнете праг од 50%, универзитет ће проверити да ли постоји оправдани разлог да се ослободите од прага. Ако нисте ослобођени, факултет мора обавестити ИНД и ваша дозвола боравка ће бити повучена.

  • Процедура

Када будете примљени у свој студијски програм, потребно је да завршите упис у студентски систем на мрежи. Ове процедуре ће почети отприлике четири месеца пре почетка семестра. Када поднесете потребне документе (погледајте доле) онлине, универзитет ће прегледати ваше документе. Чим се они одобре, потребно је да пошаљете број оригиналних докумената путем експресне поште факултету. Ови документи ће попунити пријаву за дозволу боравка за Холандску службу за имиграцију и натурализацију (ИНД). Када универзитет добије документе, ваша пријава ће бити послата ИНД-у. ИНД ће генерално требати око две до три седмице за обраду ваше МВВ визе. На дан када је ваш МВВ одобрен, добићете потврду од факултета. Ова е-порука садржи потребну шифру (В-број) и информације на којима ће холандска амбасада издати МВВ визе. Затим ћете морати контактирати ту наведену холандску амбасаду (Simina 29, 11000 Beograd)

да бисте заказали састанак за вашу МВВ визу. Приликом вашег именовања прво ћете бити интервјуисани. Ваша МВВ визе ће бити стављена у пасош у року од једног дана или до три недеље након тога, у зависности од амбасаде. Једном када сте добили МВВ можете ући у Холандију. Универзитет ће вам помоћи у последњим корацима ваше апликације.

  • Потребна документација

Сви документи морају бити на холандском, енглеском, француском или немачком језику. Уколико су ваши документи на другом језику, морате да организујете преводе докумената од стране службеног преводиоца.  Потребна документација:

  • Важећи пасош
  • Доказ о осигурању здравља и одговорности
  • Доказ о финансијама ( – Средства за финансирање Вашег боравка у Холандији (овај износ не укључује школарину; – Средства за финансирање школарине (не примењује се за размену студената)
  • Сертификат ANTECEDENTS

За све додатне информације везане за визни режим између Србије и Холандије можете погледати на сајту: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama/100-spisak-zemalja-za-putovanje-u-inostranstvo/10586-holandija-konz?lang=lat

holandija2

Подели на друштвеним мрежама:

слика

ОССИ око света – Амстердамска прича!

ОССИ око света ове недеље доноси нове информације о студијама у Холандији, а из раговора са Невеном Врачар сазнаћете нешто више о образовном систему у Амстердаму, о стипендијама на Универзитету у Амстердаму и о Невениним искуствима.

Невена Врачар је рођена у Београду и има 21 годину. Завршила је Филолошку гимназију, одсек за класичне науке (старогрчки и латински језик). По завршетку средње школе сели се у Амстердам. С обзиром да је Социологија била једина Невенина жеља, а цео програм захтевао је знање холандског језика, Невена одлучује да паузира годину дана и посвети се учењу холандског, који је неопходан за бављење истраживачким радом након завршетка студија. Поред социологије, Невена воли да учи језике и да чита, а бави се и писањем; има колумну у једном студентском часопису и члан је комитета за интеграцију у ИСН-у где организује волонтирања за међународне студенте у циљу њихове интеграције и бољег упознавања Амстердама.

AMSTERDAM-Netherlands-1_0

 

ОССИ: Како се јавила идеја да студираш баш у Амстердаму?

Невена: Долазила сам овде често као мала јер ми један родитељ живи овде. Већ са шест-седам година сам се потпуно заљубила у овај град и увек сам имала жељу да останем дуже. Када је дошло време да се одабере факултет, било је лакше и практичније да дођем овде, него да се сналазим за папире у некој другој земљи, а уз то ми се и остварила и жеља из детињства. С обзиром да је Социологија била једино што сам желела да студирам, а програм постоји само на холандском, узела сам годину паузе како бих добила диплому Б2 из холандског језика и након тога сам почела да студирам.

ОССИ: Шта издваја Амстердам од других градова у Холандији?

Невена: Амстердам је, иако мали по неким уобичајеним схватањима ( 800 хиљада људи није баш много за данашње стандарде), један од највећих градова овде. Такође има и велики број међународних студената (између 5 и 10 хиљада, ако се не варам). У том смислу људи су навикли да се сусрећу са свим и свачим. Амстердам нуди понешто за сваког када је реч о концертима, свиркама, изложбама, изласцима и сл. Мислим да су мањи градови у Холандији уједно и конзервативнији  (у холандском контексту), поготово ако нема много странаца.

ОССИ: До какавих промена доводи студирање у иностранству?

Невена: Што се тиче личности код мене је било много одрастања и сазревања, не могу да судим да ли више или мање него у Београду јер тамо нисам студирала, али свакако да постоји тренутак када ниси на свом терену и када мораш да се снађеш иако не познајеш никога у непознатом граду. И то што мораш да градиш живот практично из почетка придодаје чињеници да мораш да се уозбиљиш. На мом факултету постоји велики број buddy програма који заиста помажу јер те повежу са неким ко већ дуже време живи овде и ко може да ти покаже како ствари функционишу и да ти да одређене смернице. Тренутно се тиме бавим и планирам да наставим да учествујем у томе јер знам колико је мени помогла девојка која ми је била buddy у првој години. С друге стране, кад прође та почетна фаза и кад се снађеш, студирање у Холандији може да ти буде једно од најлепших искустава у животу. Пружен ми је широк спектар могућности, а различити људи које сам упознала постали су ми незаменљиви. Селидба и живот у  страној земљи није, наравно пут за сваког, али живети неколико месеци у таквој средини је нешто што би можда свако требало да размотри.

ОССИ: Колико се разликује систем образовања у Холандији и у Србији?

Невена: Нисам сигурна како изгледа Социологија у Београду, али кад поредим своју средњу школу и факултет овде, имам осећај да сам много више препуштена себи да укључим мозак како бих написала рад или урадила испит, не само у смислу структуре, већ се често дешава да не постоји један коначан одговор и све се прихвата на основу аргументације и сл. Имам утисак да се образовање у Србији мало више заснива на памћењу конкретних информација што је понекад ограничавајуће, а у суштини није неопходно. Имам утисак да људи овде то некад забораве, јер дешавало ми се да људи на  вежбама не знају када је  почела трговина робовима преко Атлантика и пређе се преко тога и сл.

ОССИ: Како је текао процес прилагођавања новој средини?

Невена: Ја сам после годину дана учења холандског кренула на холандски смер, тако да је моје искуство мало другачије и дефинитивно компликованије него код других људи. На почетку ми је холандски био прилично лош и имала сам потешкоћа само да разумем шта се дешава око мене, а још више да покажем и пренесем тим људима ко сам ја. Имала сам такође мање прилика да се сретнем са међународним сутдентима, чија је прича слична мојој. Али све се средило у току првог семестра. Мислим да студенти са енглеских смерова немају проблема да се уклопе, с обзиром на то да је ISN (International student network) овде веома велика организација која организује понешто сваке недеље, као и Introduction week, где се људи упознају. А друго, UvA је јако велики Универзитет, и на енглеским смеровима увек има много људи, и пре свега много интернационалних студената, тако да мени лично делује као да свако може да нађе друштво по мери.

ОССИ: Шта би требало да знају студенти који желе да аплицирају за стипендију на UvA?

Невена: Не познајем никог лично ко стипендирано студира овде, нити сам ја стипендиста, али постоји неколико корисних сајтова на којим људи могу да нађу значајне информације.

http://www.uva.nl/en/education/master-s/scholarships–tuition/scholarships-and-loans/scholarships-and-loans.html

https://www.studyinholland.nl/scholarships

Претпостављам да сваки Универзитет на свом сајту има детаљно објашњење као функционише стипендирање.

ОССИ: Шта би посаветовала студенте који желе да наставе студије у иностранству?

Невена: Да пробају! Кућа ће их увек чекати, а студирање у иностранству може бити веома лепо искуство.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
4 месеца ago Времеплов

Времеплов – Милорад Павић

Милорад Павић рођен је 15. октобра 1929. године у Београду. У родном граду је дипломирао на одсеку за Југословенске књижевности Филозофског факултета, а докторирао је на Свеучилишту у Загребу 1966. године. Био је веома активан у раду на емисијама „Музика са слика“ и „Хиљаду година лирике“. Гостовао је у иностранству и држао бројна предавања на Новој Сорбони у Паризу, затим у Москви, Бечу, Падови, Фрајбургу итд. Предавао је на Филозофском факултету и на Институту за југословенске књижевности и општу књижевност у Новом Саду, као и на Филозофском факултету у Београду. Био је активан члан многих удружења, председник српско-украјинског друштва и члан међународног савета часописа „Инострана литература у Москви“.

 Истакнут је његов научни рад на тему српске књижевности, а плод његовог вишегодишњег истраживања како у Србији, тако и у иностранству је Историја српске књижевностиобјављена 1991. године у три тома: барок, класицизам и предромантизам. Писао је и поезију и прозу. Значајна је његова збирка песама Палимпсестииз 1967. године, а када је реч о његовом прозном стваралаштву, написао је четири збирке прича, четири романа и једну драму. Многи књижевни критичари врхунцем његовог стваралаштва сматрају Хазарски речник, роман-лексикон написан у сто хиљада речи, објављен 1984. године. Изузетни описи који му се приписују попут „апсолутне књижевности“ и „награде коју писац додељује књижевности“ говоре о његовој вредности и величини. Хазарски речник је добио НИН-ову награду 1985. године, а „Њујорк Тајмс“ га  1988. године проглашава за једно од седам најбољих књижевних дела објављених у САД-у. Јапански критичар Маиничи Шимбун је за овај роман рекао: „Постоје књиге које у читаоцу изазивају неку врсту хемијске реакције. Хазарски речниксадржи ‘отров’ те врсте.“

ОССИ

Милорад Павић

Друго најпознатије Павићево дело је Предео сликан чајемкоје је започето после његове посете  Светој гори и Хиландару 1973. године. Овај роман је карактеристичан због једне специфичности која га издваја; носи поднаслов „роман за љубитеље укрштених речи“ и поглавља се могу читати вертикално и хоризонатално. Немачка критика је Павића прогласила за „предводника европске постмодерне књижевности“. Милорад Павић је запамћен као писац који је на изузетан начин писао о љубави и у његовим делима љубав се јавља као снажан лајтмотив. Његовим пером исписане странице о љубави шаљу јаку поруку читаоцима, у љубави се суочавају контрадикторности, љубав покреће, али има и деструктивну моћ, у њој су увек сједињени живот и смрт.

„Љубав је као птица у кавезу, ако је сваки дан не нахраниш, угине.“

„Тада поче једна велика љубав. А од великих љубави се брзо стари. Од великих љубави стари се брже него од дугог, тешког и несрећног живота.“

Неизоставно је говорити о његовој уметничкој вештини да своја запажања, идеје о животу, али и своје искуство подели са читаоцима на један тако задивљујући начин где се готово сваки читалац може поистоветити са оним о чему је Павић писао.

„Временом ћеш се навићи на растајање. Научићеш се сећати, а сећање је исто као и сусрет. И помало ћеш се навићи да волиш многа бића у успомени. Као што део себе дајеш пријатељима, тако ће и они теби давати најбоље од себе. На крају ћеш видети да си ти помало сви које си некад волела.“

„Осетиш ли у себи пламен, трчи, јер не знаш када ће се он угасити и оставити те у мраку.“

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја