Мени
X

Tags Archives: Србија

слика

Радионица ,,Повратак или Останак: подршка за развој каријере у Србији и у Немачкој”

26. и 27. маја у Берлину одржала се радионица од стране Центра за међународну миграцију и развој (CIM), намењена стручњацима српског порекла који студирају или су запослени у Немачкој под називом  ,,Повратак или Останак: подршка за развој каријере у Србији и у Немачкој”.

Програм радионице био је изузетно занимљив, конструктиван и информативан. Првог дана састојао се од уводног дела, представљања Центра и објашњења шта нам заправо он нуди и које су наше могућности. Центар посредује позиције за запослење, краткорочне ангажмане (4 недеље – 6 месеци) и дугорочне ангажмане (6 месеци – 3 године) у Србији, пружа такође логистичку и финансијску подршку за њихову реализацију, али и саветује о приликама за развој каријере у Немачкој.

Након уводног дела чули смо и утиске људи који су већ били учесници једног од горе напоменутог ангажмана у Србији, као и информације о тренутном стању немачког тржишта, такође и корисне савете и трикове за апликацију на жељеној позији ради почетка каријере у Немачкој.

Крај првог дана радионице састојао се у индивидуалним разговорима са организаторима (надређенима) о нашим могућим будућим корацима, били они у Србији или Немачкој.

Други дан радионице био је више предвиђен за легална и правна питања, шта се дешава по повратку из Србије у Немачку након одрађеног ангажмана, било да је он био краткорочан или дугорочан, потребна документација и кораци уколико се одлучимо на повратак у Србију.

Након легалног дела, представљено је тренутно стање тржишта у Србији, као и економска и политичка ситуација. Другог дана радионице такође је било могуће обавити индивидуални разговор.

Оно што бих за крај желела да напоменем јесте да овакав тип радионице не само да је био добар већ сам по себи са изузетно добрим програмом и оним што нам нуди Центар за међународну миграцију и развој, већ је и послужио као платформа за умрежавање стручњака у Немачкој са српским пореклом.

За све додатне информације погледајте интернет страницу cimonline.de као и фејсбук страницу ,,Миграције и развој”.

За ОССИ пише: Дијана Авдић

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Магична Србија – Лазарев кањон!

Природне лепоте које красе источну Србију су многобројне, а једна од најистакнутијих је фасцинантан кањон Лазареве реке, познатији као Лазарев кањон, највећи кањон  у Источној Србији. Налази се 18 километара западно од Бора и идеално је место за љубитеље планинарења и нетакнуте природе. Настао је усецањем истоимене реке у кречњачки масив планине Јужни Кучај. Дугачак 4.5 километара, најдубљи је и најдужи кањон у источној Србији. У својој најужој тачки широк је само 3 метра, са дубином од 500 метара због чега представља право чудо природе. Стрме литице околних планина попут Малиника на југу и југоистоку, Стрњака и Корњета на северу, и Погара и Микуља на западу онемогућавају пролазак кроз овај кањон, због чега се он сматра једним од најнепроходнијих. Ипак, оно што је данас препрека многим планинарима, за време владавине Турака био је спас хомољским хајдуцима и представљао једно од најзначајнијих склоништа.

Због своје јединствене лепоте, богатог биљног и животињског света и спелеолошког драгуља, Лазарев кањон је под заштитом државе. Његов значај огледа се у његовој хидрографији и рељефу, с обзиром на то да више од половине његове укупне површине чине шуме, ливаде и пашњаци. Кањон својим храбрим посетиоцима пружа задивљујући поглед на околну природу и камене мостове настале укљештањем огромних камених блокова. Лазарев кањон је јединствен и по разноврсним површинским и подземним облицима крашког рељефа попут крашких долина, вртача, пећина, јама итд. Ови геолошки феномени заједно чине део невероватног пејзажа. У близини села Злот налази се преко 200 пећина, а најпознатије су Верњикица и Лазарева пећина, најдужа пећина у Србији. Заједно са Воденом пећином, Мандином и Хајдучицом, оне чине пећински систем по имену Злотске пећине које су незаобилазни део посете Лазаревом кањону.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Студирање у Ослу!

Ако планирате да се једнога дана нађете под норвешким небом, прошараним светлом ауроре бореалис, и ту започнете или наставите своје студије, ево потребних информација.

Услови за студије
Да би сте уопште аплицирали, морате испунити критеријуме које одређује НОКУТ (The Norwegian Agency for Quality Assurance in Education). Дакле, очекује се да поседујете квалификације и знања из предмета и области баш као и Норвежани. Потребне критеријуме можете наћи овде: Nokaut.no.
Дипломе и документа који нису на норвешком, енглеском, данском или шведском језику морају бити преведени код овлашћеног преводиоца, са ове листе: Members of the Association of Government Authorized Translators in Norway.

Основни предуслов за упис на основне академске студија је да диплома средње школе мора да задовољава норвешке стандарде. Уколико постоје додатни пријемни испити, везани за конкретну област коју желите да студирате – најбоље је да се на време обавестите како су они тачно конципирани и шта се конкретно тражи.
Уколико студирате на енглеском, потребно је да имате сертификат о положеном ИЕЛТС испиту. Ако студирате на норвешком – постоји могућност да вам факултет организује двосеместрално учење језика.

Упис на основне студије страних студената је углавном између 1. децембра и 15. марта. Наравно, није на одмет проверити тачно време уписа са факултетом који уписујете. Страним студентима је омогућено бесплатно студирање на државним факултетима. Једино се плаћа уписна такса, која се креће од 300 до 600 норвешких круна. Трошкови аплицирања за визу су око 200 евра (1100 норвешких круна). Потребно је предати две фотографије, пасош, потврду о пријему на норвешки факултет и потврду о адреси на којој ћете боравити у Норвешкој. Неопходно је такође приложити доказ (извод из банке) о поседовању 10.000 евра по години студија.

Постоје стипендије за које можете аплицирати, које могу у великој мери да покрију трошкове живота у Норвешкој. Они обично износе од 1000, до скоро 2000 евра месечно. Међутим, ове стипендије се по правилу додељују за постдипломске студије, док се они који су уписали основне академске студије морају сналазити на друге начине –  подизањем студентских кредита, које није лако добити, и обављањем привремених послова у оквиру кампуса или ван њега. Најпопуларније организације преко којих наши студенти добијају стипендије за наставак школовања у Норвешкој су Ерасмус Мундус, Нордплус, НОМА и ЕЕА. За програме ових фондација кандидати се пријављују обично годину дана унапред, у зависности од програма за који су заинтересовани.

Смештај
Најповољнији смештај је у студентским домовима. Цена за њега се креће око 250 евра месечно. Студенти обично живе сами у собама, док се кухиње и купатила деле.

Исхрана
Најповољнија исхрана је у студентским кантинама, где је цена једног оброка око 2 евра.

Студентске организације
Постоје разне студентске организације које се баве различитим питањима, као што су помоћ при смештају, заштита права студената и сл. Чланство у овим организацијама кошта од 40 до 80 евра по семестру.

Norveška1

Универзитет у Ослу
Универзитет у Ослу је основан давне 1811. године. Састоји се из 8 факултета. То су: медицински, стоматолошки, правни, теолошки, филолошки, математички, природно-научни и друштвено-научни. Овај универзитет је водећа високообразовна и истраживачка установа у Норвешкој. Спада у 100 најбољих универзитета на свету. Пет добитника Нобелове награде се школовало на Универзитету у Ослу. Као непрофитни државни истраживачки центар, Универзитет у Ослу има широк приступ јавним финансијама, па су лабораторије, кабинети, библиотеке и сл. врхунски опремљене, што гарантује висок квалитет студија. У оквиру овог универзитета постоје 52 студијска програма за мастер и 8 за докторске студије, који се могу пратити и на енглеском језику.

У Ослу се такође налази и Виша школа за архитектуру, урбанизам и дизајн, као и Музичка aкадемија.

Детаљније информације о условима за упис основних и мастер студија у Норвешкој можете наћи овде: http://www.samordnaopptak.no/info/english/

Уколико смо вас заинтересовали за студије у Норвешкој, понуду свих њихових факултета можете погледати овде: www.studyinnorway.no.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Како преживети римске газдарице?

Ако сте икада помислили да је лако изаћи на крај са фином римском госпођом која изнајмљуjе станове, грдно сте се преварили. Ту не помажу ни шарм, ни љубазност, ни лепо васпитање. Свака римска бака која има и најмању собу са погледом на светларник или веш који се суши, својски ће се потрудити да је наплати што је могуће више. Ако нисте те среће да имате смештај у факултетском интернату мораћете да се сретнете са римском газдарицом пре или касније.

Римска газдарица је институција. Иако изгледа као да јој је једини циљ у животу да једе колаче уз кафу, и гледа сапунице, то је варка. Римска газдарица има калкулатор у глави, сасвим у складу са вишемиленијумском медитеранском трговачком традицијом.
Шалу на страну, добар смештај у Риму није лако наћи. Чак и собе у оквиру вишесобних станова, и кревети у оквиру соба су изузетно скупи, посебно за наше прилике.

Кревет у соби која се дели са другим особама може вас коштати и петсто евра, и то без додатних трошкова за струју, гас, интернет… Притом, уколико стан, собу или кревет изнајмљујете директно од станодавца (без посредника), можете имати читав низ непријатности друге врсте.
На пример, често се дешава да станодавци не замене браву након изласка претходних станара па се дешавују ситуације незаконитог уласка у стан, крађе ствари и друге непријатности. То се може избећи тако што ће се написати прецизан уговор, који ће станодавац сигурно покушати да избегне, јер Италијани, као и ми, воле да избегну плаћање пореза.

Скупља, али сигурнија варијанта је изнајмљивање стана преко агенције, што гарантује потпуну правну сигурност. Линкове за изнајмљивање проверених станова можете наћи овде:
spotahome
sturent
uniplaces
easystanza
immobiliare  

Уговори се склапају на период од три месеца до две године, у зависности од пословне политике појединих агенција. У другим градовима и регијама Италије, станови су ипак нешто јефтинији, осим наравно Венеције, центра Милана и познатих туристичких регија.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Живот у Туру

Тур је студентски град на западу Француске који броји око 130 000 становника. Познат је као град уметности и историје, и налази се под заштитом УНЕСКО-а. Осим несвакидашње архитектуре, овај град нуди широк спектар студија због чега сваке године има преко 30 000 ученика из различитих крајева.

Универзитет у Туру, Франсоа Рабле, познат је по 35 различитих домена основних студија и 90 мастер програма. Од изучавања правних до изучавања медицинских наука, преко друштвених, економских и природних, овај студентски ценар оправдано је један од траженијих у Француској.
Састоји се из 4 кампуса на различитим крајевима града, што Тур чини врло динамичним јер су на сваком кораку другачији догађаји и окупљања.

Оно што треба посетити преко дана је катедрала Saint-Gatien, један од заштитних знакова града, и улице око ње које датирају још из средњег века. У пролеће је посебно лепа ботаничка башта  која се налази преко пута Медицинског факултета и острво Симон на Лоари.  Недалеко од Тура су и незаобилазни дворци Лоаре, за чији је обилазак потребно више дана а Париз је на само сат времена возом.

Најпознатије место где студенти излазе је трг Plumereau (Place Plumereau) који је сврстан у једно од најлепших места за излазак у читавој Француској, са великим бројем барова и ноћних клубова.

За живот у Туру потребно је издвојити око 350€ месечно за стан али постоји могућност добијања новчане помоћи за смештај (APL). Станове није тешко наћи ако се траже на време, тачније неколико месеци пре доласка. Јавни превоз састоји се из 32 аутобуске и трамвајске линије а месечна карта за студенте је 27€. Осим тога у граду има 1200 бицикала који су доступни свима по ниским ценама.

Због свих могућности које Тур нуди, сврстан је у 10 најбољих универзитетских центара у Француској, и управо је то разлог великог броја задовољних ученика и чест избор студената на Ерасмус програму.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Магична Србија – Стара планина

Повод за репортажу о Старој планини нису ни шуме, ни скијање, ни планинарење, већ ружна вест да је Управни суд поништио одлку Министарства за заштиту животне средине и тиме одобрио изградњу хидроелектране на реци Височици на овој планини. Упркос обећању министра Тривана да електране неће бити и  протестима мештана старопланинских села, Суд сматра другачије. Титула парка природе није много помогла Старој планини овог пута, наставиће се угрожвање овог подручја са изузетним вредностима, све у јеку кампање за заштиту животне средине.

Флору Старе планине чини скоро 1300 биљних врста, што је 34% од укупног фонда флоре Србије. Многе од њих спадају у угрожене врсте, тачније 147 врста и додатних 40 које се сматрају за природне реткости Србије и као такве су стављене под заштиту, једна од њих је и косовски божур. Ово подручје је међу најбогатијима биљним врстама на Балкану, стога је и брање лековитог биља уврштено у туристичку атракцију планине. У парку постоји и шест локала који су заштићени као строги природни резервати, то су:

  • Драганиште – резерват којим је обухваћена заједница шума европске смрче
  • Голема река – резерват који обухвата аутохтону шумску заједницу типа прашуме коју сачињава заједница планинске букве
  • Вражја глава – локалитет на ком расте планински јавор, ендемит Балкансог полуострва
  • Три чуке – једино налазиште бора кривуља које је до сада сачувано
  • Смрче – резерват најочуванијих и најлепших смрчевих шума на Старој планини и у Србији уопште
  • Копрен – налазиште биљака месождерки

Стара планина има највише врста птица у целој бившој Југославији, чак 203 различитих врста овде има станиште. Та бројка ју је уврстила у регистар подручја од међнародног значаја за птице Европе. Заступљено је чак 116 врста лептира, а Стара планина је и дом и за заштићене сисаре као што су мрки медвед и рис. Читав овај екосистем нарушава људска рука.

Последњих година Стара планина се развија и као зимски туристички центар. Природа јој у томе свакако иде на руку с обзиром на то да два врха(Миџор и Дупљак) прелазе две хиљаде метара надморске висине и чак девет врхова који прелазе 1900 метара. Снег се овде задржава у просеку пет месеци годишње.

Вероватно најпознатија природна творевина на овој планини јесте камен необичног облика назван „Бабин зуб”, јер у једном делу подсећа на стари зуб. Висина овог камена је 200 метара и пењање уз њега је доступно само алпинистима.

На Старој планини можемо видети и најдужи водопад у Србији дуг чак 232 метра, како се слива са планинског врха Миџора. Осим њега, постоји још шест великих водопада од којих су неки откривени сасвим случајно од стране љубитеља природе у последњих 15-20 година.

Стара планина нуди, као што смо видели, много тога, а за узврат тражи само да је чувамо и поштујемо. Право је време да природа стане испред личних и политичких интереса.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Како преживети процедуру добијања студентске визе у Холандији?

У последње време Амстердам постаје све интересантнији и привлачнији град за студирање, и то не само ради историје и забаве у граду, већ и због фантастичних студијских програма и могућности. Како за студенте из Србије увек важе посебни, мало компликованији процеси за добијање студентске визе, у даљем делу текста објашњени су услови, комплетна процедура као и потребна документација.

Одакле кренути уколико сам примљен/а на факултет? Колико је тешка заврзлама добијања студентске визе?

  • Услови и рокови

Када сте уврштени у свој студијски програм на универзитету, требате започети вашу пријаву за улазну визу и боравишну дозволу. Универзитет у Амстердаму ће обрадити апликацију за издавање боравишне дозволе за потребе студирања у ваше име. Због тога није неопходно да се обратите Одељењу за имиграцију и натурализацију (ИНД), осим ако намеравате затражити дозволу боравка за друге сврхе осим студирања (нпр. Спајање породице). Имајте на уму да, док факултет асистира са формалностима боравка, ваша законска резидентност остаје ваша властита одговорност.

Поступак може трајати неколико месеци. Ваша виза мора бити одобрена пре почетка вашег програма (1. фебруара или 1. септембра). Дозволе боравишне дозволе издају се током трајања номиналног студијског програма плус три месеца.

50% минимални праг: По закону сваке године треба да постигнете најмање 50% кредита вашег студијског програма. Уколико не постигнете праг од 50%, универзитет ће проверити да ли постоји оправдани разлог да се ослободите од прага. Ако нисте ослобођени, факултет мора обавестити ИНД и ваша дозвола боравка ће бити повучена.

  • Процедура

Када будете примљени у свој студијски програм, потребно је да завршите упис у студентски систем на мрежи. Ове процедуре ће почети отприлике четири месеца пре почетка семестра. Када поднесете потребне документе (погледајте доле) онлине, универзитет ће прегледати ваше документе. Чим се они одобре, потребно је да пошаљете број оригиналних докумената путем експресне поште факултету. Ови документи ће попунити пријаву за дозволу боравка за Холандску службу за имиграцију и натурализацију (ИНД). Када универзитет добије документе, ваша пријава ће бити послата ИНД-у. ИНД ће генерално требати око две до три седмице за обраду ваше МВВ визе. На дан када је ваш МВВ одобрен, добићете потврду од факултета. Ова е-порука садржи потребну шифру (В-број) и информације на којима ће холандска амбасада издати МВВ визе. Затим ћете морати контактирати ту наведену холандску амбасаду (Simina 29, 11000 Beograd)

да бисте заказали састанак за вашу МВВ визу. Приликом вашег именовања прво ћете бити интервјуисани. Ваша МВВ визе ће бити стављена у пасош у року од једног дана или до три недеље након тога, у зависности од амбасаде. Једном када сте добили МВВ можете ући у Холандију. Универзитет ће вам помоћи у последњим корацима ваше апликације.

  • Потребна документација

Сви документи морају бити на холандском, енглеском, француском или немачком језику. Уколико су ваши документи на другом језику, морате да организујете преводе докумената од стране службеног преводиоца.  Потребна документација:

  • Важећи пасош
  • Доказ о осигурању здравља и одговорности
  • Доказ о финансијама ( – Средства за финансирање Вашег боравка у Холандији (овај износ не укључује школарину; – Средства за финансирање школарине (не примењује се за размену студената)
  • Сертификат ANTECEDENTS

За све додатне информације везане за визни режим између Србије и Холандије можете погледати на сајту: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-i-informacije-o-drzavama/100-spisak-zemalja-za-putovanje-u-inostranstvo/10586-holandija-konz?lang=lat

holandija2

Подели на друштвеним мрежама:

слика

ОССИ око света – Амстердамска прича!

ОССИ око света ове недеље доноси нове информације о студијама у Холандији, а из раговора са Невеном Врачар сазнаћете нешто више о образовном систему у Амстердаму, о стипендијама на Универзитету у Амстердаму и о Невениним искуствима.

Невена Врачар је рођена у Београду и има 21 годину. Завршила је Филолошку гимназију, одсек за класичне науке (старогрчки и латински језик). По завршетку средње школе сели се у Амстердам. С обзиром да је Социологија била једина Невенина жеља, а цео програм захтевао је знање холандског језика, Невена одлучује да паузира годину дана и посвети се учењу холандског, који је неопходан за бављење истраживачким радом након завршетка студија. Поред социологије, Невена воли да учи језике и да чита, а бави се и писањем; има колумну у једном студентском часопису и члан је комитета за интеграцију у ИСН-у где организује волонтирања за међународне студенте у циљу њихове интеграције и бољег упознавања Амстердама.

AMSTERDAM-Netherlands-1_0

 

ОССИ: Како се јавила идеја да студираш баш у Амстердаму?

Невена: Долазила сам овде често као мала јер ми један родитељ живи овде. Већ са шест-седам година сам се потпуно заљубила у овај град и увек сам имала жељу да останем дуже. Када је дошло време да се одабере факултет, било је лакше и практичније да дођем овде, него да се сналазим за папире у некој другој земљи, а уз то ми се и остварила и жеља из детињства. С обзиром да је Социологија била једино што сам желела да студирам, а програм постоји само на холандском, узела сам годину паузе како бих добила диплому Б2 из холандског језика и након тога сам почела да студирам.

ОССИ: Шта издваја Амстердам од других градова у Холандији?

Невена: Амстердам је, иако мали по неким уобичајеним схватањима ( 800 хиљада људи није баш много за данашње стандарде), један од највећих градова овде. Такође има и велики број међународних студената (између 5 и 10 хиљада, ако се не варам). У том смислу људи су навикли да се сусрећу са свим и свачим. Амстердам нуди понешто за сваког када је реч о концертима, свиркама, изложбама, изласцима и сл. Мислим да су мањи градови у Холандији уједно и конзервативнији  (у холандском контексту), поготово ако нема много странаца.

ОССИ: До какавих промена доводи студирање у иностранству?

Невена: Што се тиче личности код мене је било много одрастања и сазревања, не могу да судим да ли више или мање него у Београду јер тамо нисам студирала, али свакако да постоји тренутак када ниси на свом терену и када мораш да се снађеш иако не познајеш никога у непознатом граду. И то што мораш да градиш живот практично из почетка придодаје чињеници да мораш да се уозбиљиш. На мом факултету постоји велики број buddy програма који заиста помажу јер те повежу са неким ко већ дуже време живи овде и ко може да ти покаже како ствари функционишу и да ти да одређене смернице. Тренутно се тиме бавим и планирам да наставим да учествујем у томе јер знам колико је мени помогла девојка која ми је била buddy у првој години. С друге стране, кад прође та почетна фаза и кад се снађеш, студирање у Холандији може да ти буде једно од најлепших искустава у животу. Пружен ми је широк спектар могућности, а различити људи које сам упознала постали су ми незаменљиви. Селидба и живот у  страној земљи није, наравно пут за сваког, али живети неколико месеци у таквој средини је нешто што би можда свако требало да размотри.

ОССИ: Колико се разликује систем образовања у Холандији и у Србији?

Невена: Нисам сигурна како изгледа Социологија у Београду, али кад поредим своју средњу школу и факултет овде, имам осећај да сам много више препуштена себи да укључим мозак како бих написала рад или урадила испит, не само у смислу структуре, већ се често дешава да не постоји један коначан одговор и све се прихвата на основу аргументације и сл. Имам утисак да се образовање у Србији мало више заснива на памћењу конкретних информација што је понекад ограничавајуће, а у суштини није неопходно. Имам утисак да људи овде то некад забораве, јер дешавало ми се да људи на  вежбама не знају када је  почела трговина робовима преко Атлантика и пређе се преко тога и сл.

ОССИ: Како је текао процес прилагођавања новој средини?

Невена: Ја сам после годину дана учења холандског кренула на холандски смер, тако да је моје искуство мало другачије и дефинитивно компликованије него код других људи. На почетку ми је холандски био прилично лош и имала сам потешкоћа само да разумем шта се дешава око мене, а још више да покажем и пренесем тим људима ко сам ја. Имала сам такође мање прилика да се сретнем са међународним сутдентима, чија је прича слична мојој. Али све се средило у току првог семестра. Мислим да студенти са енглеских смерова немају проблема да се уклопе, с обзиром на то да је ISN (International student network) овде веома велика организација која организује понешто сваке недеље, као и Introduction week, где се људи упознају. А друго, UvA је јако велики Универзитет, и на енглеским смеровима увек има много људи, и пре свега много интернационалних студената, тако да мени лично делује као да свако може да нађе друштво по мери.

ОССИ: Шта би требало да знају студенти који желе да аплицирају за стипендију на UvA?

Невена: Не познајем никог лично ко стипендирано студира овде, нити сам ја стипендиста, али постоји неколико корисних сајтова на којим људи могу да нађу значајне информације.

http://www.uva.nl/en/education/master-s/scholarships–tuition/scholarships-and-loans/scholarships-and-loans.html

https://www.studyinholland.nl/scholarships

Претпостављам да сваки Универзитет на свом сајту има детаљно објашњење као функционише стипендирање.

ОССИ: Шта би посаветовала студенте који желе да наставе студије у иностранству?

Невена: Да пробају! Кућа ће их увек чекати, а студирање у иностранству може бити веома лепо искуство.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
3 месеца ago Вести , Догађаји

Позив за учешће на радионици “Повратак или останак: подршка за развој каријере у Србији и у Немачкој”

Центар за међународну миграцију и развој (CIM), који у самим миграцијама препознаје потенцијал, пружа подршку за развој каријере стручњака српског порекла који студирају или су запослени у Немачкој. У глобалном друштву, мигранти су они који играју важну улогу као градитељи мостова између “земаља порекла” и “земље дестинације”. Уз помоћ свог знања, идеја и искустава, они су уједно и покретачи промена, који доприносе развоју и конкурентности своје “земље порекла”.

Центар баш из горепоменутих разлога посредује позиције за запослење и краткорочне ангажмане у Србији, пружа логистичку и финансијску подршку за њихову реализацију, али и саветује о приликама за развој каријере у Немачкој. Све информације су доступне на интернет страници, као и на Фејсбук страници “Миграције и развој”.

26. и 27. маја у Берлину ће се одржати радионица “Повратак или останак: подршка за развој каријере у Србији и у Немачкој”, која је намењенима горепоменутим професионалцима и студентима српског порекла. Трошкове пута, хотелског смештаја и учешћа на семинару, односно на радионици, преузима Центар. Пријаву можете да пошаљете на мејл return@cimonline.de .

Подели на друштвеним мрежама:

слика
3 месеца ago Магична Србија

Магична Србија – Семетешко језеро

На овом месту људи могу да ураде оно што су пре више милиона година могли само богови. Испод Националног парка Копаоник налази се савршено место за једнодневни излет, иако је власник омогућио и вишедневни одмор онима који то затраже.

Постоји легенда како је заправо настало ово језеро. Стари су говорили да се овде спремио локални поп да врше па је увео коње у гумно (поље на ком је жито спремно за вршидбу).”Немој, попе, данас је свети Ћурик”, рекли су му мештани села. “Нека Свети Ћурик ћуриче, ја морам да вршем”, рекао им је поп. Ођедном се земља проломила па оде и поп и жито и гумно. Ту је вода почела да шикља и створило се језеро. На месту испод језера пронашли су попову капу, и у народу је остало познато као Попово поље. Такође, позната је и легенда да су се некада на овом језеру окупљале виле, и да се ноћу понекад, због тога, чује глас неког воденог створења од кога се случајјним пролазницима леди крв у жилама. То језеро би заиста било као и свако друго, да на њему не постоји једно велико, и неколико малих оства која се померају. На острвцима се налази трава, као и по пар стабала која су корењем причвшрћена за тло. Да би људи искусили боговску вештину господарења острвом, власник локала који се налази поред језера омогућио је посетиоцима мале чамце којима би се довели до острва, а затим плутати на њима и по жељи их померати. Када нема никог на језеру, оствца помера ветар. До овог чуда природе изузетно је тешко доћи. Прилаз језеру и даље није уређен иако је Семетешко језеро почело радознале посетиоце да окупља још 2010.године. Мада се изнад језера налази Копаоник који је у свим годишњим добима једнако посећен, овде је тихо, па сем птица и ретког дозивања сељака ништа не ремети планински мир и тешко је поверовати да је чак и Рашка тек неколико километара иза брда. Без обзира на легенду о настајању и покретним оствима која могу неопрезне купаче да повреде, Семетешком језеру мештани ипак верују. Док о другим језерима круже легенде о потопљеним селима, митским створењима, овде се и мештани а и посетиоци радо купају, и како кажу, језеро никад није узело ни један живот.

ОССИ

Семетешко језеро

Језеро је порибљено пре неколико година, и мештани су приметили да је то воду језера помутило. ,,Да је Бог хтео да овде постоје рибе, вероватно би постојале”, каже мештанин села поред језера. Када је јавност сазнала за ово језеро, рониоци из Краљева пожелели су да га посете и прероне. Закључили су да је језеро дубоко до десетак метара, да су пловећа оства дубине до метар и по, али и да у језеру постоји огромна рупа, коју се ипак нису усудили да истраже. Просечна температура воде у језеру је око 10 степени, а у летњим месецима се пење и на преко 20 степени. Из језера истиче Семетешка речица, која се се касније улива у Радошића реку. Захваљујући поџемним изворима, језеро увек има сталан ниво воде, без обзира на одлив у речицу или на временске прилике (сушну или кишну годину).

Сваке године, другог дана августа, организује се сабор познатији као Илински дани који је препун садржаја. Од богатог културно-уметничког програма па преко скокова у воду, бацања камена са рамена, надвлачењу конопца са воловима, па све до такмичења у свирању фруле и хармонике уз семетешко коло и избора најлепше девојке Семетеша.

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја