Мени
X

Tags Archives: студије

слика

Стипендија за мастер програм – Универзитет у Л’Аквили (Италија)

Универзитет у Л’Аквили додељује 14 стипендија за мастер студије студентима који потичу из земаља које нису чланице Европске уније. Области које се стипендирају су:

  • математика
  • информатика
  • инжињерство
  • физика.

Предвиђено је да програм траје десет месеци. При аплицирању је потребно да се приложи сертификат о знању енглеског језика, јер се на њему изводи настава.

Рок за пријаву је 25. јун. Студенти који буду примљени на овај програм добијаће 850 евра месечно током трајања програма.

Више информација, као и пријавни формулар можете пронаћи на линку, а овде можете видети и искуство једног страног студента који студира на овом универзитету.

Универзитет у Л’Аквили постоји од 1952. године. Данас школује скоро 18 хиљада студената на 64 програма на основним студијама и 8 на постдипломским. Л’Аквила је управни центар покрајине Абруцо. 

Подели на друштвеним мрежама:

слика
5 месеци ago ОССИ - јање

Улицама норвешке престонице

Када би вас неко питао где се налази репрезентативна зграда Националне Опере, смештена на самој обали мора, ви бисте сасвим сигурно одговорили: у Сиднеју, у Аустралији. Међутим, и у Европи постоји зграда опере, која као да израња из мора. Она се налази у Ослу, у Норвешкој. Карактеристична је по необичном, закошеном крову и платоу који буквално улази у море. Основна замисао архитеката је била да зграда треба да подсећа на ледени брег. У томе су у потпуности успели захваљујући необичним линијама грађевине и оплати од белог мермера и гранита. Одсјај морских таласа још више наглашавају велике стаклене површине, кроз које случајни пролазници могу да посматрају балетске пробе, разне креативне радионице и друга догађања у оквиру овог здања.

Коси плато испред опере, понекад обасјан шкртим скандинавским сунцем, је омиљено место за одмор и окупљање становника Осла. Tокомлета, ту се често одржавају балетске и оперске представе на отвореном.

Званичну страницу Опере можете посетити путем овог линка:  https://operaen.no/en/

ОССИ

Операхус

Као што је зграда Опере на неки начин спој културе и природе, исто тако је, а можда и више, тај спој видљив у најпознатијем норвешком парку – Вигеланд. Овај парк у центру Осла је животно дело и уметнички тестамент чувеног вајара Густава Вигеланда. Ту се, на површини од 32 хектара, налази највећа збирка скулптура коју је икада урадио један уметник. Парк је заправо необична симбиоза вајарства и хортикултуре.

 Вигеланд је ове скулптуре израђивао пуних 40 година. Са њиховом израдом је почео 1907.године. Радови у парку су започели 1930.године, по његовом ручно цртаном плану. Прве скулптуре су постављене на своја садашња места 1939,а радови су потом трајали још неколико година. У парку се налази 1600 скулптура.

 Ако се икада нађете у Ослу, обавезно посетите ово јединствено место.

Средњовековни фестивал у Ослу се одржава сваког пролећа,почевши од 1994. године,у парку Сугеринга код тврђаве Акерскус. Осло је постао престоница 1314.године, и цео фестивал је осмишљен тако да подсети на величину и значај града у средњем веку. Оргинална средњовековна атмосфера се постиже захваљујући лутајућим музичарима, дворским лудама и жонглерима. Истовремено, одигравају се позоришне представе са историјском тематиком, такмичења у стрељаштву и концерти средњовековне музике. Посетиоци такође могу уживати у атмосфери велике средњовековне тржнице са путујућим трговцима и робом са свих страна Европе.

Уколико се у мају нађете у Ослу, ово је догађај који не треба пропустити. Ове године се одржава од 25-ог до 27-ог маја. Више информација о њему можете наћи на овом линку: http://oslomiddelalderfestival.org/

ОССИ

Пролећни средњовековни фестивал у Ослу

Подели на друштвеним мрежама:

слика
5 месеци ago Вести , Догађаји

Трибина о студирању у Француској!

Ускоро нам следи још једна ОССИ-јева трибина о студијама у иностранству, а говорићемо ни мање ни више него о Француској, земљи снова многих будућих студената!

Трибина о студирању у Француској одржаће се у четвртак 31. маја са почетком у 18:30 часова на Филолошком факултету у Београду у сали 22. Осим тренутних студената у Француској који ће са вама поделити искуство из прве руке, као партнер на трибини биће и француска агенција Campus France која се бави промоцијом француског високог школства и студијама у овој земљи.

Уколико сте заинтересовани да своје школовање наставите у земљи сирева и вина, било да желите да идете на основне, мастер или докторске студије, ова трибина је идеална прилика да чујете искуства али и више о самој процедури уписа и административних корака који вас очекују при самом одласку!

Да бисте присуствовали трибини неопходно је да потврдите своје присуство тако што ћете попунити овај кратак формулар.

Видимо се 31. маја на Филолошком факултету!

Подели на друштвеним мрежама:

слика
5 месеци ago Како преживети?

Стрпљењем до чешке визе

Процедура за визу је обавезан административан корак ка коначном одласку на студије у иностранство. Иако је студенти увек нерадо дочекају, она је обавезна и мора да се испоштује јер у супротном, казне могу бити изразито високе.

Уколико планирате да школовање наставите у Чешкој, ова процедура је такође неизоставна, али захтева можда више стрпљења него код других држава.  Чешка је позната по ригорозној и помало нелогичној администрацији за коју треба имати само стрпљења.

Тип визе који углавном траже студенти јесте дугорочна (D) виза за коју постоји и посебан систем заказивања. С обзиром на чињеницу да се на чешку визу чека минимум два па чак и три месеца, јако је важно да се термин закаже доста унапред, јер ћете у супротном имати проблем да је подигнете. 

Заказивање термина за визу врши се путем мејла на visa_belgrade@mzv.cz и један мејл важи искључиво за једног подносиоца сем у случају да је особа малолетна. У мјелу морају да стоје лични подаци, сврха добијања визе (студирање у овом случају) као и број путне исправе са контакт информацијама подносиоца захтева. Састанак је такође могуће заказати и телефонским путем петком од 9:00 до 11:00 часова. 

За више информација о заказивању термина: 

https://www.mzv.cz/belgrade/sr/vize_i_aktuelnosti/informacije_o_vizama/visapoint/zakazivanje_termina_za_predaju_zahteva.html

У прилогу мејла мора такође да стоји скенирана прва страна путне исправе са личним подацима као и документ који потврђује сврху подношења захтева за визу (потврда о упису на факултет). 

Докуемнтација која се тражи на самом састанку је: попуњен формулар за подношење захтева, фотографије, потврда о смештају, потврде о финансијским средствима за период студирања као и потврде о некажњавању (издаје их полицијска управа). 

Формулар и остала докуемнтација за потребе визе:

https://www.mzv.cz/belgrade/sr/vize_i_aktuelnosti/informacije_o_vizama/dugorocne_vize_i_boravisne_dozvole/dugorocna_viza_studije_boravak_u_banji.html

Уколико је са документацијом све у реду следи период чекања који траје минимум два месеца, ако не и дуже. Амбасада ће контактирати подносица уколико постоји неки проблем у документацији или уколико им је потребан још неки додатни документ. 

Потврду о добијању визе подносилац ће добити на мејл након извесног времена и на дан подизања визе треба да понесе потврду о плаћеном здравственом осигурању јер без њега неће моћи да је подигне. 

Након доласка у Чешку, држављани ван Европске Уније имају рок од 3 дана да се јаве локаној имигрантској полицији где ће попунити један кратак захтев како би технички визу валидирали. У полицију треба понети потврду о упису на факултет као и уговор о смештају. Треба се припремити да у полицији ниво енглеског није на завидном нивоу, те ако не говорите чешки може да буде проблема у комуникацији. Редови за чекање у полицији су јако велики и ако настављате студије у Прагу конкретно, најбоље је да дођете што раније ујутру. Уколико не одрадите ову обавезну проецдуру у року од три дана већ закасните, платићете казну. 

АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ ЧЕШКЕ У БЕОГРАДУ:  https://www.mzv.cz/belgrade/sr/index.html

МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ: https://www.mzv.cz/jnp/en/index.html

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЧЕШКЕ РЕПУБЛИКЕ И ИМИГРАНТСКА ПОЛИЦИЈА: http://www.mvcr.cz/mvcren/article/contacts-alien-police-alien-police.aspx

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Стипендије и програми – Јагелонски универзитет у Кракову!

Пољски универзитет Јагелонски је и ове године објавио позив за доделу стипендија из Фонда за стиипендије „Краљице Јадвиге“. Научни радник или студент докторских студија из једне од земаља Балкана може се одазвати позиву за истраживачки рад на овом универзитету у Кракову.

Рок подношења пријаве за стипендије је 15. јун.

Научно – истраживачки боравак у Кракову одвија се у периоду од октобра ове до јуна следеће године. Вредност стипендије је око 350 евра, а обезбеђен је смештај у студентском дому као и основно здравствено осигурање.

ОССИ

Универзитет Јагелонски

Подносиоци стипендије поред основних докумената, потребно је да пошаљу и план истраживања који би се радио на Јагелонски универзитету.

Циљ Фонда је да омогући финансисјку подршку научницима и докторантима са балканског подручја, из централноистичне Европе и бившег Совјетског савеза. Од 1999. године до данас додељено је преко 900 стипендија корисницима из 21 земље.

Образац за пријаву као и више информација о Фонду доступни су на сајту факултета.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

ОССИ око света – Амстердамска прича!

ОССИ око света ове недеље доноси нове информације о студијама у Холандији, а из раговора са Невеном Врачар сазнаћете нешто више о образовном систему у Амстердаму, о стипендијама на Универзитету у Амстердаму и о Невениним искуствима.

Невена Врачар је рођена у Београду и има 21 годину. Завршила је Филолошку гимназију, одсек за класичне науке (старогрчки и латински језик). По завршетку средње школе сели се у Амстердам. С обзиром да је Социологија била једина Невенина жеља, а цео програм захтевао је знање холандског језика, Невена одлучује да паузира годину дана и посвети се учењу холандског, који је неопходан за бављење истраживачким радом након завршетка студија. Поред социологије, Невена воли да учи језике и да чита, а бави се и писањем; има колумну у једном студентском часопису и члан је комитета за интеграцију у ИСН-у где организује волонтирања за међународне студенте у циљу њихове интеграције и бољег упознавања Амстердама.

AMSTERDAM-Netherlands-1_0

 

ОССИ: Како се јавила идеја да студираш баш у Амстердаму?

Невена: Долазила сам овде често као мала јер ми један родитељ живи овде. Већ са шест-седам година сам се потпуно заљубила у овај град и увек сам имала жељу да останем дуже. Када је дошло време да се одабере факултет, било је лакше и практичније да дођем овде, него да се сналазим за папире у некој другој земљи, а уз то ми се и остварила и жеља из детињства. С обзиром да је Социологија била једино што сам желела да студирам, а програм постоји само на холандском, узела сам годину паузе како бих добила диплому Б2 из холандског језика и након тога сам почела да студирам.

ОССИ: Шта издваја Амстердам од других градова у Холандији?

Невена: Амстердам је, иако мали по неким уобичајеним схватањима ( 800 хиљада људи није баш много за данашње стандарде), један од највећих градова овде. Такође има и велики број међународних студената (између 5 и 10 хиљада, ако се не варам). У том смислу људи су навикли да се сусрећу са свим и свачим. Амстердам нуди понешто за сваког када је реч о концертима, свиркама, изложбама, изласцима и сл. Мислим да су мањи градови у Холандији уједно и конзервативнији  (у холандском контексту), поготово ако нема много странаца.

ОССИ: До какавих промена доводи студирање у иностранству?

Невена: Што се тиче личности код мене је било много одрастања и сазревања, не могу да судим да ли више или мање него у Београду јер тамо нисам студирала, али свакако да постоји тренутак када ниси на свом терену и када мораш да се снађеш иако не познајеш никога у непознатом граду. И то што мораш да градиш живот практично из почетка придодаје чињеници да мораш да се уозбиљиш. На мом факултету постоји велики број buddy програма који заиста помажу јер те повежу са неким ко већ дуже време живи овде и ко може да ти покаже како ствари функционишу и да ти да одређене смернице. Тренутно се тиме бавим и планирам да наставим да учествујем у томе јер знам колико је мени помогла девојка која ми је била buddy у првој години. С друге стране, кад прође та почетна фаза и кад се снађеш, студирање у Холандији може да ти буде једно од најлепших искустава у животу. Пружен ми је широк спектар могућности, а различити људи које сам упознала постали су ми незаменљиви. Селидба и живот у  страној земљи није, наравно пут за сваког, али живети неколико месеци у таквој средини је нешто што би можда свако требало да размотри.

ОССИ: Колико се разликује систем образовања у Холандији и у Србији?

Невена: Нисам сигурна како изгледа Социологија у Београду, али кад поредим своју средњу школу и факултет овде, имам осећај да сам много више препуштена себи да укључим мозак како бих написала рад или урадила испит, не само у смислу структуре, већ се често дешава да не постоји један коначан одговор и све се прихвата на основу аргументације и сл. Имам утисак да се образовање у Србији мало више заснива на памћењу конкретних информација што је понекад ограничавајуће, а у суштини није неопходно. Имам утисак да људи овде то некад забораве, јер дешавало ми се да људи на  вежбама не знају када је  почела трговина робовима преко Атлантика и пређе се преко тога и сл.

ОССИ: Како је текао процес прилагођавања новој средини?

Невена: Ја сам после годину дана учења холандског кренула на холандски смер, тако да је моје искуство мало другачије и дефинитивно компликованије него код других људи. На почетку ми је холандски био прилично лош и имала сам потешкоћа само да разумем шта се дешава око мене, а још више да покажем и пренесем тим људима ко сам ја. Имала сам такође мање прилика да се сретнем са међународним сутдентима, чија је прича слична мојој. Али све се средило у току првог семестра. Мислим да студенти са енглеских смерова немају проблема да се уклопе, с обзиром на то да је ISN (International student network) овде веома велика организација која организује понешто сваке недеље, као и Introduction week, где се људи упознају. А друго, UvA је јако велики Универзитет, и на енглеским смеровима увек има много људи, и пре свега много интернационалних студената, тако да мени лично делује као да свако може да нађе друштво по мери.

ОССИ: Шта би требало да знају студенти који желе да аплицирају за стипендију на UvA?

Невена: Не познајем никог лично ко стипендирано студира овде, нити сам ја стипендиста, али постоји неколико корисних сајтова на којим људи могу да нађу значајне информације.

http://www.uva.nl/en/education/master-s/scholarships–tuition/scholarships-and-loans/scholarships-and-loans.html

https://www.studyinholland.nl/scholarships

Претпостављам да сваки Универзитет на свом сајту има детаљно објашњење као функционише стипендирање.

ОССИ: Шта би посаветовала студенте који желе да наставе студије у иностранству?

Невена: Да пробају! Кућа ће их увек чекати, а студирање у иностранству може бити веома лепо искуство.

Подели на друштвеним мрежама:

слика

Стипендије и програми – Универзитет Вестминстер

Лондонски Универзитет Вестминстер отвара конкурс за дипломске студије намењен будућим студентима који потичу из земаља у развоју, међу којима је и Србија. Конкурс је отворен за све курсеве који постоје на овом универзитету. Дугачак списак програма доступан је на сајту универзитета.

Сам универзитет поседује дугу традицију високог образовања како у Лондону, тако и у целој Великој Британији. На појединим ранг листама универзитета последњих година, Вестминстер се котира међу чак 40 универзитета у свету за изизетан допринос академском истраживачком раду.

ОССИ

Универзитет Вестминстер

Пре аплицирања за стипендију, заинтересовани треба прво да аплицирају за жељени курс. По пријему на курс, за конкурисање за стипендију потребно је прво преузети и попунити формулар, затим га послати поштом са свим осталим потребним документима. Формулар и информације о потребним документима можете наћи на следећем линку.

Наведени критеријуми који се при пријави рачунају јесу добар академски успех, потенцијал за напредовање и финансијска ситуација.

Рок за пријаву је 31. мај.

Подели на друштвеним мрежама:

слика
6 месеци ago Времеплов

Времеплов – Милорад Павић

Милорад Павић рођен је 15. октобра 1929. године у Београду. У родном граду је дипломирао на одсеку за Југословенске књижевности Филозофског факултета, а докторирао је на Свеучилишту у Загребу 1966. године. Био је веома активан у раду на емисијама „Музика са слика“ и „Хиљаду година лирике“. Гостовао је у иностранству и држао бројна предавања на Новој Сорбони у Паризу, затим у Москви, Бечу, Падови, Фрајбургу итд. Предавао је на Филозофском факултету и на Институту за југословенске књижевности и општу књижевност у Новом Саду, као и на Филозофском факултету у Београду. Био је активан члан многих удружења, председник српско-украјинског друштва и члан међународног савета часописа „Инострана литература у Москви“.

 Истакнут је његов научни рад на тему српске књижевности, а плод његовог вишегодишњег истраживања како у Србији, тако и у иностранству је Историја српске књижевностиобјављена 1991. године у три тома: барок, класицизам и предромантизам. Писао је и поезију и прозу. Значајна је његова збирка песама Палимпсестииз 1967. године, а када је реч о његовом прозном стваралаштву, написао је четири збирке прича, четири романа и једну драму. Многи књижевни критичари врхунцем његовог стваралаштва сматрају Хазарски речник, роман-лексикон написан у сто хиљада речи, објављен 1984. године. Изузетни описи који му се приписују попут „апсолутне књижевности“ и „награде коју писац додељује књижевности“ говоре о његовој вредности и величини. Хазарски речник је добио НИН-ову награду 1985. године, а „Њујорк Тајмс“ га  1988. године проглашава за једно од седам најбољих књижевних дела објављених у САД-у. Јапански критичар Маиничи Шимбун је за овај роман рекао: „Постоје књиге које у читаоцу изазивају неку врсту хемијске реакције. Хазарски речниксадржи ‘отров’ те врсте.“

ОССИ

Милорад Павић

Друго најпознатије Павићево дело је Предео сликан чајемкоје је започето после његове посете  Светој гори и Хиландару 1973. године. Овај роман је карактеристичан због једне специфичности која га издваја; носи поднаслов „роман за љубитеље укрштених речи“ и поглавља се могу читати вертикално и хоризонатално. Немачка критика је Павића прогласила за „предводника европске постмодерне књижевности“. Милорад Павић је запамћен као писац који је на изузетан начин писао о љубави и у његовим делима љубав се јавља као снажан лајтмотив. Његовим пером исписане странице о љубави шаљу јаку поруку читаоцима, у љубави се суочавају контрадикторности, љубав покреће, али има и деструктивну моћ, у њој су увек сједињени живот и смрт.

„Љубав је као птица у кавезу, ако је сваки дан не нахраниш, угине.“

„Тада поче једна велика љубав. А од великих љубави се брзо стари. Од великих љубави стари се брже него од дугог, тешког и несрећног живота.“

Неизоставно је говорити о његовој уметничкој вештини да своја запажања, идеје о животу, али и своје искуство подели са читаоцима на један тако задивљујући начин где се готово сваки читалац може поистоветити са оним о чему је Павић писао.

„Временом ћеш се навићи на растајање. Научићеш се сећати, а сећање је исто као и сусрет. И помало ћеш се навићи да волиш многа бића у успомени. Као што део себе дајеш пријатељима, тако ће и они теби давати најбоље од себе. На крају ћеш видети да си ти помало сви које си некад волела.“

„Осетиш ли у себи пламен, трчи, јер не знаш када ће се он угасити и оставити те у мраку.“

Подели на друштвеним мрежама:

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја