Мени
X
слика

Времеплов – Бранислав Нушић

„Мој хумор изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота“.
Тако је говорио Бранислав Нушић (8. октобар 1864 – 19. јануар 1938), комедиограф, драматург, приповедач, путописац, новинар, дипломата, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Његови комади и данас су међу најгледанијим у позориштима широм Србије, а његова књижевна дела су све чешће у рукама читалачке публике. Рођен је у Београду као Алкибијад Нуша у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Отац му је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похaђао основну школу и прве две године гимназије. Вратио се у Београд, где је матурирао. Када је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић.

Прву годину студирања провео је у Грацу. 1884. године дипломирао је на Правном факултету у Београду који је био у саставу Велике школе , највише образовне институције у Србији у периоду од 1863.-1902. године. Рано се заинтересовао за драму, као студент глумио је на сцени Народног позоришта. Са 19 година написао је своју прву комедију „Народни посланик” у којој исмева политичку борбу, изборе, народне посланике и владину странку. Овај позоришни комад на сцени се појавио први пут тек 13 година касније. Познати комедиограф служио је војни рок и учествовао у Српско-бугарском рату који је трајао две недеље. 1887. године је настала једна од његових најпознатијих комедија „Сумњиво лице“. У њој се подсмева полицији која прогања само оне који се боре против династије и која има фобију од странаца. Занимљиво је да је дело премијерно приказано на сцени 29. маја 1923. године, тј. 35 година касније. У „Дневном листу“ је објавио песму „Два раба“ у којој је исмевао монархију и краља Милана Обреновића. Пошто је већ био познат као млад човек „поганог језика и још поганијег пера“, 1888. године осуђен је на две године затвора.

После рата, Нушић је постављен за првог управника Уметничког одсека Министарства за просвету и на тој позицији остао је све до 1923. године. После тога постао је управник Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. вратио у Београд. Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије. У свим својим делима писао је о људима, о њиховој природи, понашању, а неретко их је својим хумором и критиковао, истичући њихове мане као нешто вредно подсмеха. Иза Нушића остао је импозантан књижевни опус: ,,Тако је морало бити“, ,,Пучина“, ,,Госпођа министарка“, ,,Народни посланик“, ,,Мистер Долар“, ,,Ожалошћена породица“, ,,Покојник“, ,,Општинско дете“…и бројна књижевна дела која су актуелна и данас, много година касније. Преминуо је 19. јануара 1938. године. Тог дана фасада Народног позоришта у Београду увијена је у црно платно.

Подели на друштвеним мрежама:
Ознаке:   , ,

Молимо активирајте неки виџет

© Copyright 2018 Организација српских студената у иностранству. Израда и дизајн: Технички и Дизајн тим ОССИја